Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Украде се једно вече од куће, стане путовати и дође ноћу у једну велику шуму. У призорју сретне га један мршав курјак.
Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!” издишући рекне.
А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара
узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И
Диже је на мотку и разви заставу, па с главом одјаха низ шуму храстову, и јаше, кроз јелове, брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој отац дође у Ваљево баш на нашу Чисту Среду 1794. године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.
Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју
А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег. — Како Фочић у Шабац дође, хтео је и тамо кнезове сећи, но његов брат Мус-ага Фочић није дао но рекао: „Ја за
ИИИ Ја и стриц Јаков нисмо се имали шта дуго промишљати. Ми смо од оног часа, како смо у шуму побегли, готови били да се с Турцима тучемо, али нисмо се могли ослонити, да ће народ с нама пристати на освету због
” — На то он одговори: „А шта ћемо, кума-прото? Што је било, биће опет; но ми сви жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да!
Повика Катић: „Брду! У шуму барјак!” и тако уграбимо у шумар. Крџалије оду путем, затеку Поповића Павла из Вранића са 20 момака у Мајданима, код
сам, а они се поврате за везиром, нађу га на конаку, и сву ноћ из шуме тукли из пушака; а кад зора буде, они се даље у шуму уклоне, јербо је у Турака врло млого војске и топова, које су сву ноћ на наше бацали, и ђулета и картаче, а у наши̓
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одавно му се није десило да му оде метак напразно. Одатле Радош заобиђе испод доњег Космаја. Зађе у шуму — врљај тамо, врљај амо, док клиси испред њега зец; опали за њим и — опет ништа! »Бог с нама! шта је ово данас!
Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па неко колац, неко мотику, неко оплавак и хајд' навише у шуму. Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија.
— Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде.
Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена...
Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.
— А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га! Како не бих!
Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.
Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче. Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци... Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше.
а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе. Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...
Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели.
Сви се насмејаше. — Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. И... док длан о длан — њих нестаде... А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14.
— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... Маринко је журним корацима хитао кући. Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.
у млађега поговора нема. Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. — Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нема је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен. Ево једно гробље.
И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
Некад чух твој корак или шум одела, А сад те ноћ носи у сваком свом шуму; Звезде у покрету; мирна светлост бела У свим приказима на замрклом хуму.
ПЕСМА ЖЕНИ Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња.
затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет. Наједном се зачу шум, ход.
У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре
У поноћ је изгрејао месец, крупан као аждаја. У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу. Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну
Њена светлост је била толика да тај човек никад у животу није знао ни за мрачну шуму ни за тамну стазу. СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи једног
И чекала је жена равнодушно да се појави пожар њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, фала богу, кад смо ту! Ево нас! Још мало! — рече Рада већ у зору, и показа бичаљем на црквени торањ, на читаву шуму од ђермова, и на крајње куће које се, онако пепељасте, разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кад је прва пешачка патрола, с оне стране виса, прешла борову шуму па избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку,
Африка
Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму. Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи,
Требало је само франак да му дате!“ Идемо кроз бескрајну вековну шуму. Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља,
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму. Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад
Волкова је то, изгледа, још више развеселило. Како би било – рече капетану – да са тим женскињем оду у поље, у шуму? Да мало играју и да певају? Исакович, међутим, одговори, набусито: да он не пева и не игра.
Путовање му се, међутим, у близини Беча, завршило лепо. Силазио је на падине, засађене воћем, кроз Бечку шуму, а, око вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене,
Био се намргодио. Њихови кућери, у Хртковцима, у Срему, гледали су у шуму, над његовим огњиштем висио је бакрени котао, а пенџери у његовој кући, у Темишвару, гледали су у жбуње дивљег
Било га је обузело неко сузно сажаљење према старијем човеку, са којим је био одрастао. Трифун се трже и заблену у шуму. Коњ поче да се врти под њим. Забленула су се била и два хусара.
Ишао је дигнуте главе у сусрет Сунцу. После сат, два јахања из Ујхеља, Исакович је почео да залази у шуму и да мумла коњу, и самом себи, у својој самоћи.
Као и остали сународници Павлови, ни Исакович није размишљао, никад, о природи, нити загледао шуму. Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума.
Са чуђењем је улазио, све дубље, у ту шуму, испреплетаног дрвећа, које се црнело, грања, које се над њим надносило, чворновато, а које беше, за њега, нешто ново,
Јесењи зраци Сунца, кроз ту шуму, изазвали су били чудно шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће било је шаренило жутог
цвеће, по баштама, у једном малом селу, кроз које је прошао, уз вику коњушара и туп удар дрвосеча, који су крчили шуму.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још дуго после ослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке због неправде, често безначајне, бар по нашем данашњем схватању.
је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке, одерао маторог јарца и пустио га да побегне у борову шуму. Могу се замислити бол и вречање рањене животиње приликом додира са бодљама борових четина.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Топли млаз ваздуха засипао га је, при преласку путева, а пријатна хладовина при уласку под шуму. Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар
Дошав у логор, обукао је одело простога војника и повео их тихо, обалом, кроз жбуње у шуму. Приводио их је води, као звери у мраку, и лежао са њима у песку, испод лишћа и густог грања.
Вративши се војницима, он их журно поведе кроз ретку шуму, низ воду, до Беренклауа, који га је чекао код чамаца. Нико не проговори ни речи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
начин: Када момак стаса за женидбу, то јест када му се „загараве науснице“ и када „осети да је мушко“, он тада оде у шуму и одсече један дренов штап.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја.
То су грешници што су хришћане у другу веру продали. Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они? То су на зборовима похватани непокорни себри.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Мораће да га оставе на пропланку покрај пута. Једва су стигли и довде кроз густиш што се неприметно претворио у шуму.
Имају планине да вуку своје дебеле стражњице уз њихове стазе, реку да перу кола преко викенда, шуму да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели и њега и поставили га да им служи, а не
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дедете ви, Лабуде и Перо, замијените их! Лабуд, син његов и Перо Пуров без ријечи отидоше у шуму. По томе се видјело да је Марко чети глава; он једини старији човјек међу том дјецом, туна је и прије западао.
Тада видјеше да је Крцун мртав, а Јанко жив. Претурише се огњем још два пута, па Никшићи умакоше у шуму! Четовођа викну: — Брзо, дјецо, носимо наше, јер Никшићи одоше да дигну поточ! Брзо натраг!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
размажене, танкоћутне принцезе, Виолета и Маргарета, полазе на игранку свог живота и пут их, наравно, води кроз мрачну шуму.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је мрзио да га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А кавге се за дошљака налазило на коју год страну пошао: у сеоску биртију, у млин, у цркву или у шуму по дрва. За кратко вријеме стигао је да се попсује с кнезом, запео се за попа, дигао тољагу на изненађеног лугара и
Залутасмо у шуму офарбана дрвета, гвожђа, месинга, стакла и хартије. Ту, иза сваке справе и суда, канда се крио још неки дјечак, наш
— Нијеси кресо шибице? Па пушиш ли ти? — Јок, брате. — А како си ложио ватру код куће, бог те у шуму окренуо? — Запрећемо увече ватру, па се све до дана нађе жара, а баш ако се и угаси, тркнемо у комшилук и донесемо
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као и
Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост. Уљегоше у град, кад тамо нема никога.
Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму. Тако је сјекао један душак и краљ ђаволски чу гдје му неко сијече шуму, па брже боље потече да види ко је.
Тако је сјекао један душак и краљ ђаволски чу гдје му неко сијече шуму, па брже боље потече да види ко је. Пошто тамо дође, одмах га упита како смије његову шуму сјећи.
Пошто тамо дође, одмах га упита како смије његову шуму сјећи. Грбо одговори: — Ухватио наш краљ некаква Грбу па хоће да га изгори свега, а нема дрва колико му треба, па ме
Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође? Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: — Твога сам оца убио, па ћу и тебе.
Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га тамо заклати. Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта ти је опет,
Ал' јест, не враћа се ни Милош ни Дивоња. Отац кад је видно да ови замакоше у шуму, врати се кући јаучући, па кад дошао кући стаде жену тући вичући: — Ти си ми крива, неснаго женска, те остадох и без
Милош и Дивоња путујући кроз шуму дођу до једне пећине и намисле да се ту стане. Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на
Једном идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најпре трамвајем, а затим одвајање пешака — кратицом кроз шуму. Коритом неког исушеног потока, шта ли, па све узбрдо, све узбрдо!
Прича о заћореној веверици Та веверица, дакле, пратила је непрестано једну девојчицу. Кроз шуму, па преко потока, па кроз високу траву, па прекобрдаврбамрда, па кроз цвеће и те фазоне, све док се она девојчица
После, док смо се враћали кроз шуму према родној нам вароши, малчице сам се, као, изватала са тим Бранчилом, али без везе — има само осамнаест година, а
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кров зијевац зарже - скопча вјетар узду му. Олистала буником крене кућа ỳ шуму. А У НУЛИ АЗ То што лије - то је лирска злоб. Змија главу сколутне под реп и трзајем залелуја зоб.
Планине могу да се сруше, скруне, кад гавез проспе латице и муње; у љутој свађи, чувши кỳкуреке, тек храст, кроз шуму, пре но срч му пукне, у свемир може с гнездима да сукне затруби злокоб с руба памтивека.
о шта би било када месец млад би са оштрим српом запао у шуму, а с Рога пао сплет Понедељака! То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Са дједа-Мразом у руху сјајном шуму сам прошо стазицом тајном, видио кућу и прозор драг, пред прагом ловца старога траг. Само за тренут! ...
Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је
Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст.
Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.“ КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ У шуму тајна стазица води под сводом лишћа у сјени вије. Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије?
Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана, пред малом кућом она се нађе.
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком. Гргољи вода кроз дивљу папрат . . .
Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува!
“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком. — Табану ватру, петама ветра, спасавај кожу, у шуму трком! Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!
Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе,
Насред вашара бучног голем се курјак дере: „Продајем целу шуму, идем у калуђере!“ С тезге крекеће жабац: „Продаћу теби роду, трске, ветар и сунце! Мени — муве и воду!
пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.
Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке. Од рођака начиних јунаке, а комшије постадоше врачи, стриц Илија, крадљивац јарића, у вучјег се
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца. По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде. Онда одлазе тако натоварени. Сви; једно по једно.
А ипак разазнајем да никада природа није била у живљем, у општијем шуму и разговору, у жуборењу. Чујем животињу кроз шевар, чујем шуштање гранчица у дрвећу. И цео би свет то назвао тишином.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У дубоку шуму беспочетну склонимо се, све ће нам се накнадити у том дому, мој ратниче! У САМОЋИ ТУЖБА Он, из Цариграда послан
клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сећање је било кратко као мисао, па се одмах све изгуби у шуму топова и кара, топоту коњских копита, звекету ланаца и оштрим командама.
На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа.
Наскоро скретосмо десно, затим кроз неку шуму, преко ровова, па узбрдо, обичним сеоским путем, да су коњи бректали. Потом смо дуго силазили и стигосмо у једну
И, удруженим снагама људи и животиња, челик се котрљао преко њива, јаруга, урвина, кроз шуму, целе боговетне ноћи, по мртвоме мраку... Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом.
Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове. Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару. Више се није могло даље.
Људи јаучу... Пешадијска труба свира „напред“, ситно, дрхтаво да се једва чује у оном шуму од треска и избезумљених гласова.
Кривудали смо преко поља, покрај неких врзина, остављајући на свакој раскрсници по једнога... Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј.
А наше патроле кренуле су јутрос рано. Силазили смо кроз шуму, где се осећао мирис већ свенулог лишћа и влажне маховине. Пуста тишина и неки свечани мир овладао је природом.
Ишли смо ходом док ја не прикупих дизгине. Онда командант опет потера галоп, па се залете у једну шуму. Не знам куда пре да гледам, да ли тамо где треба коњ да наиђе или на гране, да ме не закаче.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хоћете ли путовати кроз шуму ? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења! Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета. Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света.
Нико није ни сањао шта нас чека. И ја сам се, првих дана после атентата, склонио у шуму Беча (у Хинтербруел), јер се полиција беше, дискретно, заинтересовала за чланове студентског удружења Зора.
Има их свуд, тако, све до села Катомери. Пролазимо кроз шуму маслина даље. Једна канта од бензина у трњу. Ту је, исто тако, био логор. У кукурузу видим један гроб. Ко зна чији.
Јер част везива руке, и понос рађа јауке, и срце тера преко мора у шуму, где се глође кора. Слава ће доћи, кад вас поведу убице. Кад реч вам буде крв, и пламен.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена кроз плач — кад се ниси могао смиловати и нахранити оног
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
! — Није сваки дан Бадњи дан... У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе
Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кретосмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли.
плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму. Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца.
Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива. Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу. Далеко пред нама зачу се пуцањ, па онда викање. Пуче још неколико пушака.
Па онда лепо сви уседну на кола са белим коњима и возе се у велику шуму коју зову Топчидер; ту Бора трчи по парку и вуче своја ручна колица... воде га к рибњаку где баца рибама кифле ...
— Где је та... Крушевица ? — осече се он. — Далеко је одавде, а и тешко је погодити пут. Има да се пролази и кроз шуму и кроз врлети — рекох му, и таман да му понудим школског момка да га проведе, а он ме прекиде: — Хајде, учитељу...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Док... овај... .један крај... један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и... окружну команду, на пример, дотле се у другом крају не примењује правилно закон о накнади
ЈЕВРЕМ: Па то сам хтео да кажем. Као народни посланик имам право да добијем неку концесију, рецимо: да сечем шуму или да градим нови железнички крак, или тако нешто... А ја нећу, рецимо, концесију, а хоћу зета. Ето ти!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко шуму обара, не цени је Јер су потребне деценије Да порасте високо, до облака. Горосечина је радња олака: Крошња, до Месе
Гле ветра, луде машине За подизање прашине. ВЕТРОВА МУЗИКА У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином, У подераном капуту, пролази, с виолином.
С пролећа, шуму треба протрести јоште мало Јер пола жутог лишћа с дрвећа није пало; Зато се, ето, ветрина горопади. Ал година ради и
А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће! Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће...
У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека. Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река.
Прошишај, у авиону, васиону! Тахити ил Хаити тајновити: Није важно где ћеш заноћити! Кроз шуму, траву, шевар, луг Лети на Север, зими на југ, У нечуј, у Печуј, тамо, туј: Дуј-дуј, дуј-дуј, путуј у Птуј!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан. Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али док је крв му још прскала врућа Копаља шуму и душмана лесу, А он страшни пример свом потомству дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство
Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће. Одлазим у шуму и поље. Поздравља те увек твој... и тако даље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!“ викну Оташ, тако снажно да чуше сви успркос шуму вјетра и њиховој наглости. „Станите, куд сте нагли тако! Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!“ Уставише се.
“ Ишли су кроз шуму четврт сата отприлике, па сврнуше на друм. Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут грофова
Цијелога љета, у дугим подневним часовима, како ужинај, дјеца одлети у шуму. Старији им, и брат, и готово сви укућани у то доба спаваху.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити.
МЕСЕЦ 1 Њеки дрвар крадимице сјекô шуму неђељом, пак га за каштигу као таришуму уклело у мјесец. Видит га је у пуном мјесецу са сикиром у руци, сад опет са
и спава још шест недеља; ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да огреје, он се већ упути у шуму, да тражи што за јело. ВУЦИ — ХРТОВИ СВ. САВЕ Савица се зове пост који се пости светом Сави.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда почнем мислити, у што ћу покупити мед. У том падне ми на ум, да имам једну малу сјекирицу, па је узмем и зађем у шуму да уловим какву звјерку, да згулим мјешину. Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози.
Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти.
” Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату | чобанову звизне, а змије се
Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.” | Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица,
” Кад новчић падне у воду, почне пливати поврх воде. Онда он весео узме из воде новчић, и метне га у џеп, па отиде у шуму и начини малу колебицу, и онде стане живети.
отац је твој погинуо с том пушком па хоћеш и теби главе да дође?” Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и предањ, па му рече: „Твога сам оца убио, па ћу и те82 бе.
Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по
” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље. | Идући тако за дуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда.
Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана. А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види
Кад дођу у некаку густу шуму заведу је како им је она бездушница наредила, свежу је за једно дрво и хоћаху је убити, али је стаде писка и видећи да
„Ти, човече, ако не ћеш то учинити, ја не ћу с тобом живети, него ти њу сутра одмах води од куће, па је заведи где у шуму, одакле сама не ће знати кући доћи, а ти се укради од ње па бежи кући.” Он сиромах | пристане на то и рекне јој.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао! Него потпуно друкчије! Будала, један пањ упамтио ко шуму... АНЂЕЛКО: Љута ти ова месечарка, просто ме опржи! ИКОНИЈА: Узми више леба!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка. Она је већ удата: дабоме, у његовој парохији.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Скренух у мрачну шуму с видика што се плави. Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави. У пристаништу сам лутао по кафанама пуним
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола. „Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш! Али, малој реци ни трага!
— Татага! Татага! — пружала су деца руке ка старици, а ова им се смешила и одлазила у шуму, све док једнога дана не ниче прича да је Татага чаробница. Ко је Татага и шта ради у шуми?
Ко зна! Вечно погнута, у истој одећи, са истом торбом на леђима, одлазила је у шуму још пре но што би роса спала с лишћа.
Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида. Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове.
— Баш је глупа! — насмеја се момак. — Ко је од рођеног живота бежао? — У шуму таласа изгуби се вилин глас, а из мора искочи девет бродова каквих ни, на три дебела мора није било.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А можда они нису више исти Милош и исти Јован? Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао.
Учио се разним вештинама и ниједна му није падала тешко. Са истом је вољом вукао лађе уз Ђердап или секао шуму на Мирочу као што је кувао сапун у дућану Динуловића или се старао о винима у подрумима Глигоријевића.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нéма је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реке, цвет, и камен. Ено једно гробље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Заиста је тако! Ходамо ли кроз какву шуму, онда виђамо њена стабла постепено у разним међусобним положајима. Ено онде видимо сада два стабла, једно поред
Дугуљаста облика, приљубила се једном страном уз храстову шуму, а на другој страни оивичена живом оградом преко које се отвара диван изглед у долину.
Пут нас водио спочетка кроз Дарвиново имање, а онда се попесмо, праћени његовим верним псом, кроз шуму и стигосмо на једну узвишицу. Ту седосмо на клупу, обасјану сунчевим зрацима.
Острва, пребродисмо Атлански Океан на његовом најужем месту, искрцасмо се у Бразилији, а овде крочих у тропску шуму, нађох се у сасвим новом свету.
При читању те огромне литературе, изгледао сам сам себи као неуморни путник који кроз шуму и џбуње крчи себи пута. То не беше лак посао, јер у ту шуму ушао сам без водића, лутао по њој по кривудавим стазама,
То не беше лак посао, јер у ту шуму ушао сам без водића, лутао по њој по кривудавим стазама, корак по корак“. „Новим путевима иде се боље без водића“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стоји моја жена Циганка ту пред мене и ми каже: ,Што си, Ђорко бре, сео и дремаш, а за дрва и не хајеш, уместо у шуму да идеш, давле, џавле.‘ И јесам, господин председник, на дрва заборавио, ал’ сам се брзо дигао и волове упрегао.
Упрегао сам волове, па сам у шуму пошао, а баш ми то на ум да те питам, али право да ми кажеш, зашто да сте онај стари закон што за нас тако добар беше,
Водио сам волове, господин председник, све до шуму, а кад код шуму, а там’ видим баш како стоји комшија мој Срета, знаш, господин председник, што му се жена преклане на
Водио сам волове, господин председник, све до шуму, а кад код шуму, а там’ видим баш како стоји комшија мој Срета, знаш, господин председник, што му се жена преклане на дуд обесила,
Ето, у шуму сам стиг’о, господин председник, да дрва сечем, и сикиру сам узео и дрво сечем, господин председник, ама дрво тврдо,
Нити сам знао где идем нити је се то уопште могло знати. Јахали смо кроз шуму. Час смо силазили, час смо се пели. Понегде смо застајкивали да се, бајаги, оријентишемо. Киша.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Са њима беше и Станка. Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време
имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури. Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да
Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву. Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да
Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.
Тек кад зађоше у шуму, умерише корак. у оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. »Откуд ја ово идем?...
Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште,
Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће. Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он
« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. »Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби... Овде сам слободнији...
И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... — А ова кућа није са улице? — Не, море.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико
Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро
Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
„Добро“, рече мали, па по обичају пољуби матер у руку и оде у дрва. Када је у шуму дошао, припе на једној пољани коња да пасе, а он оде сабирати по шуми суховину.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица,
по букву, упрте на раме и пођу пећини, а старац понио товар ургана, па почео везивати дрво за дрво, као да хоће сву шуму да понесе.
Више се нећемо видјети. Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну. Лија оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто гдје су
Малар се врати натраг, а њих два оду. Кад је била ноћ, дођу они у једну шуму, и ту нађу једну кућу. Кад унутра, али столови намјештени, тањири накладени, само да се једе.
И тако побјегну обадвоје у шуму, ту се састану, и крили су се три године, да их не пронађе бездушна и злобна маћија.
Они му покажу, па се на ту страну и крену. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлости, уљегоше у град, кад тамо — нема никога.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У августу и септембру ова пространа кукурузна поља личила су на непроходну шуму. Недалеко од Идвора, источно од ових кукурузних поља, налазило се једно румунско насеље чувено по лоповима који краду
Уз “збогом” гостољубивој кући фармера Брауна, најкраћим путем отишао сам у далеку шуму. У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад пароброд заплови отвореним морем тамније боје, потражи дјевојка Лазу и, зближивши се к њему, у шуму и вреви чељади, умиљато му рече: Овде немам никога до тебе!
Ту, с висине, код бијеле црквице светог Николе, дуже гледа на свој шкољ — на Велу увалу, борову шуму и развалине старога манастира, око чијих се зидина пење бршљан.
брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује. А неће да пада пљусак, да убије вјетар и море! — Зло је!
У хуци вјетра и шуму морских таласа једва су се чули откуцаји сата на староме торњу што вјерницима навијештаху свршетак једне и почетак
Стара, болешљива мајка, док га угледа, тужи се на студен. Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара као живе ватре.
Кад Цвета подметне вучију под точак, вели јој: — Квасиш се!... Она се примаче да га чује, јер у шуму воде губи се његов глас. — Одастасмо поштено „по закону”, како хтједе Илија...Још два дана. —И право нам је!...
—Гледај тамо згоде! — као пренувши се из миси Павле вели јој живо и показа крстом руке на оближњу шуму. —Пусти, Павле, није вајде, пазе нас!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Међутим, многи радови о књижевности који се сада објављују садрже праву терминолошку шуму кроз коју се једва пробијате, ако се уопште и пробијете.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” Па велим, ето, дошао је! Мислим, знаш, да ми израдиш какву концесију, да посечем, на пример, какву државну шуму – рачунам, знаш, кад ми све друго није пошло за руком, концесија још може да ми пође за руком.
једна државна шума да се посече, јер, напослетку, какав би то министарски рођак био ако не би имао права бар једну шуму да посече. ЖИВКА: А ти, Саво? САВА: Ја ћу, Живка, укратко да ти кажем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Томчина прича о свом одметању у Турску, о преласку реке не преко моста, него повише њега, као и о тумарању кроз мрачну шуму, стилизована је помоћу врло јаких фолклорно-митских представа, које иначе добро чува управо Томчина сеоска средина из
затим га је обузео паничан страх од нечистих сила, од мађија близу моста, око реке и на пољани пре но што је замакао у шуму.
И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан. 150 У доживљају унезвереног Томче, кад пригушени ментални
се другачији доживљај: „Топли млаз ваздуха засипао га је, при преласку путева, а пријатна хладовина при уласку под шуму.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух. Да је султан чешће, као раније, пролазио кроз ове крајеве, јамачно би и њега уочио као и
Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу. О рамену му турска брзометка, за редеником велики немачки револвер... ...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од пепела и лет Нек
ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у шуму без птица требало је прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке
опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са својом
Краков, Станислав - КРИЛА
понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ густу шуму на падини. Сећао се где је још до јуче штаб био.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму. Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи,
Требало је само франак да му дате!“ Идемо кроз бескрајну вековну шуму. Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља,
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
тек непријатељ је ту, он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве чељусти оног ужасног чудовишта што се рани грдним гвозденим ђуладима,
Стрелци уђоше у шуму, пењући це уз косу. Батаљон у четним колонама прилеже у пољани и ту оста. Батерија иђаше напред.
Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву. Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи
Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси. Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка.
) Ту је било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију;
А шта је учинио ђенерал, пошто је својом суровом нетактичношћу дао повод једном штетном самоубиству? Отишао је y шуму оној групи официра, код које су била бурад ухлађенога пива, и кад му поднесоше чашу пенушавог пића, он узвикну
Док це y шанцу светковало, ја изађем на бојно поље у шуму, да видим изближе ову турску касапницу. Тешко је и наговестити само, а камо ли описати ужасан призор који нађох у
Како смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да идемо
Куршуми запишташе косећи грање и лишће, неко улево од мене јаукну, ми скресасмо пушке, дим као густа магла напуни шуму (јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у томе мраку продерасмо некаквим промењеним, рекао бих
Батерија остала гола. Турски ланац примакао јој се с фронта на 500—600 корака, а косом кроз шуму провлачи се брзо други турски ланац да обиђе батерију и пресече јој одступницу. Положај батерије био је погибељан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али тек што смо замакли у шуму, када нешто груну, али тако громко, мајко моја, да сам, чини ми се, свест изгубио. Један од војника се претури.
Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо. Али ко ће пробити оне бедеме и читаву шуму бодљикавих жица. Планине су разривене саобраћајницама, лагумима, дубоким заклонима.
Стигли смо тамо трамвајем. Пахуљице сувога снега вејале су. Шетали смо уским стазама кроз оголелу шуму, чије су гране биле покривене снегом, као неким паперјем.
Ха!... Па људи да су мушице, нема им спаса. Пели смо се већ серпентинама. Батерија се ваљала опрезно, да се не би по шуму одала... Нешто ме шљапну по руци, онда по шлему. Око нас запрпорише крупне кишне капи.
Батерија је милела. Ниједна се реч није чула. Затим смо зашли у густу букову шуму, која нас је потпуно поклопила. Лево од нас хучали су потоци, који су се сливали са планина, кроз јаруге.
— Остаћете овде потпуно сакривени... — Како ћу дејствовати из шуме? — питао је капетан Лазар. — Шуму ћете сад одмах засећи, али не и посећи. Свако стабло престругаћете до последњег сантиметра док се оно још може држати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града:
” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци. Дрвена веће зашкрипаше кола кроз шуму и гору; Рикање, блејање с мекањем смешане даваху гласе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено,
увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле. Чу се да је Столина мајка умрла. Мијо оживи.
Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.“ Сад долази спа'ија: „Лажеш, Влаше!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Нашто ми, нашто страх? Зли кад у великом броју Налете да прождру мој пут, Кроз шуму мача и копља Јасни поглед мој продре као дан. Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Упор. и сасвим сличну холандску скаску Дäхнхардт, 2, 202). Зашто б. има белу кору? Удовица пошла увече у шуму, да нађе шибу за своју немирну децу, и замоли Бога да јој по оном мраку помогне наћи добар брезов прут.
У једној митској клисури са митским препрекама помиње се ј. шума (БВ, 9, 138; упор. Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј. се употребљава и као средство при одвајању момка од девојке (народна песма, СЕЗ, 16, 307). Ј.
, 167 ид). — Т. гранчица забада се у купусиште, да сачува к. од бувача (иб., 183). На дан 1. маја оде сваки момак у шуму, нађе храстић или т., окити је пантљикама и усади испред куће девојке коју воли (ЗНЖОЈС, 19, 171). Т.
Ћипико, Иво - Пауци
Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била. Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици испрекрштале се плаветне сјене и мирно
Стигоше у букову, стару шуму. Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.
Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо. Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их; очевидно није се бојао лугара код оваке пригоде, иако су строге и несмиљене одредбе због
држи га син му Раде ... — Знам, али неки дан рече ми један сељак да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова ... ти о томе ни мукает! — И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина.
собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.
Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.
За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом. У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему
се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.
— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. — Заспао бих овако на вјетру, у шуму. — А ја нећу до зоре заспати. Пушићу. Ма 'ајде — одлучи се најпослије доктор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења. Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере.
Показао је прстом на мене. Они који су отишли да претраже шуму и да се увере у истинитост или лаж оптужбе, нашли су, наравно, јасне доказе.
да га нађе у тамном вилајету, у заумним световима, на чије га је капије довео Јевђеније, као дечак који проводи кроз шуму слепог старца.
Таман их склопим и замислим нешто ведро и спокојно (шуму пуну пчелињег зујања и голубијег гугутања, оскорушу у цвету, млаз бистре воде што се цеди низа стену обраслу ситном
Доцкан ујутро одлази из брлога у чести изнад Беле пећине на жириште у церову шуму. Најпре сам добро размислио шта да радим.
Онда су га њих двојица носили кроз мећаву, насумце лутајући кроз шуму, посрћући и падајући, тонући кроз сметове, непрестано слушајући завијање вукова. То је светац, рекоше напослетку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Под њом је калифа нежни, уморан од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних страна, Где плави Еуфрат тече.
Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе. Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни.
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала. А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нањушио је опет дивљач! Он задрхта по целом телу и одлете као стрела у шуму коју је данас узалудно прокрстарио. При угашеној електричној светлости, са затвореним очима, заваљен у наслоњачу,
Испод местанцета, приљубљеног уз шуму и брегове, спуштају се цветне ливаде ка Шварци. С друге стране ове реке иста слика: ливаде, кућице и засеоци, па онда
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је. Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се. Волим поток Кад у гори, Кроз павите Зажубори.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Понор је био врло безазлен, али око њега је стојао занимљив свет биља и животиња. Рогоз и сита чине читаву шуму, а у шуми тма ситних покрета кратких живота и исто тако кратких смрти.
И одједаред за доста велики готов новац купио шуму, наравно, подаље од његова села и завичаја, тамо где има шумâ. Сад је истински напуштао кућу и усамљивао се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И ту шуму смртоносних шиљака у рову треба по цену живота прескочити. Па онда, кад сте већ и тај напор постигли, ви наилазите на
— Ако се држиш закона, остаћеш гладан целога живота, а ако ћеш мимо закона, онда не мораш, брате, у адвокате. Отиди у шуму па пресрећи путнике, тако ћеш брже стећи а никакве ти школске квалификације за тај посао нису потребне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму. Питао је Краљ за морал војника. А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас.
Кретали смо се иза гребена, кроз шуму, да нас не би опазили непријатељски аероплани. — Куда идемо? — запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство.
Почела је дејство и наша артиљерија. Борба је узимала све већег маха. Тешке гранате су засипале шуму, те је наређено да се људи и коњи склоне од погледа с аероплана.
— Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа.
Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова. Али зачудо, нико више не мисли, нити говори о својој кући.
Нико не сме коња да појаше, јер се непрестано клизају и падају. Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе. Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго. Затим се лагано померали.
Идемо благом косом, кроз неку борову шуму. Могли смо и јахати. Онда облим ћувицима. Али још увек смо на великој висини, јер су нам облаци готово над главом.
— Чим шта приметите, отворите одмах ватру! Дурбинима претресамо шуму. Као да је пуста. А међутим, пушке наново запрашташе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец.
Колико риба! Али, је ли ма једна равна Сребренки која рибаре на дебело море мами и као месечев зрак урања у подводну шуму алги и корала? Која је тако хитра? Тако мудра?
Иза широког пола тамнеле су се крошње дрвећа. — Ако уђе у шуму — нећемо је више видети! — рече неко. Руља гонилаца се заустави. Високо горе, у ваздуху, заустави се и метла.
Једва су иза себе погледали, а већ је текла кроз младу шуму. Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија.
Од среће жена запева, а песма пође низ ливаду и шуму, заједно с причом о столици. Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду.
Полако заборави на сан. Све дуже и нежније је свирао, док није и језеро, и шуму и Месец на небу зачарао. Обамрле и неме слушале су га звезде. Његова, наједном, букну и откиде се с неба.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
37 У недељном оделу Кроз шуму филистри јуре, Кличу, кô јарад скачу, И славе чари натуре. Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од ових начина дубоко је оправдан: у првом случају и у питањима и у одговорима о томе да ли је време да хајдуци иду у шуму — сасвим природно — истиче се на крају „јање за заклање“; у другом случају стих „не имао од срца порода“ преноси се с
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове? Дуге ноге брзо су донијеле дјечака до једне мање заравни усред Гаја.
— А кад почне да испитује природопис? — Онда ће бити таквих батина да ће пола клиснути у природу, то јест у шуму. Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају. Јованче се замисли.
— Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче. Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу
— чудио се мали харамбаша. — Како? Шта ја знам како. Има ти она за те ствари нос. Само се упути кроз шуму и — њуц, њуц! —ево је усред Гаја, на Тепсији. — И стане уз дрво, гледа нас! — допуни га Јованче.
— Казаћу код куће да сам ноћио у млину. Мачку се није враћало самом кроз шуму, па поче да га страши: — А зар не мислиш на вука? — Нек на њ мисли магарац — прогунђа уморни Стриц.
— Мање ће ме бити страх. Док је Лазар журио, спотицао се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде иза
Они су знали само за хајдуке и ћумурџије, а то су, мора се признати, тајанствени људи везани за ноћ, дубоку шуму и скривене путеве. Једини који је у читавој овој ђачкој граји остао тих и озбиљан био је Лазар Мачак, главни мајстор.
одметници нису баш били увијек гладни, нити богзна какве изјелице, али како је само било пријатно, послије трке кроз шуму, сједити поред котла који крчка над огњиштем и чекати да се кромпир скува.
На те његове ријечи, дјевојчица покорно, оборене главе, крену кроза шуму. Јованче се уозбиљи. — Луњо, куда ћеш? — Шта ја знам куда ћу. Идем, кад ме ту не воле. — Шта не воле! Ко не воли!
XИВ Сљедећег јутра нестрпљиви Јованче први је стигао у логор Тепсију, а кад се ускоро кроза шуму указа и Лазар Мачак, он му потрча у сусрет. — Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију?
— Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас?
XВ Јесење сунце већ је било угријало прохладну сјеновиту јутарњу шуму, а од Јованчета и Мачка још ни трага ни гласа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али, за тај му посао покара га Бог, те њега Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о дебелој, високој грани! Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету.