Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јесте! — одговори келнер. Сиромах Мојсило диже се у своју собу. Замишљен бијаше окренуо у шупу, па дошав до врата трже се и обазре да га ко не види, нашто се кафеџијина слушкиња гласно закикота.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
али не! Нећу баш ништа! Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.
је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама, и како, каже, хоће да умре.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо што су се људи чудили кад су
Метла давно почупана и повезана и у шупу однета, и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од
« И доиста је спремљено свега и свачега. Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу, а собе остале празне да се на Ђурђевдан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.
(Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету.
) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши.
ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.“ Пређе две године правио је шупу, пак човек неће да погоди искусне људе, него оће да сам зида, да заштеди.
МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања. С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус? Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта!
МИШИЋ: Зашто се ви печалите онде гди се можете помоћи? ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.
ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу? МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи!
(Ох, дјаволска посла!) Господар нотариус, оћите ви да се дуго бавите код Јуцу? МИШИЋ: О, таки ћу изићи да видим шупу. ЈАЊА: Сад ћим ја да дођим. (Отиде с Петром.) МИШИЋ: Чудан старац, како се он за сваку маленкост заузима!
ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући. МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи.
МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи. Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха!
Јања, Јања, у нестрећна си се планета родио, Јања, оћиш да пропадниш као Велизариос, што пише греческо мудрост. Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи.
Што не дрешиш лепо, као поштен човек?... Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
поноћи бујица воде продрла је била и у куће и испретурала кревеце, столове, однела и понека врата, а понела и по неку шупу, па и кров.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Знам да ме је сан, кад сам ктела шупу поодити надвладао, али откуд овако тврд сан, ја не знам; опомињем се да друго нисам ништа пила осим лимунаде.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Где ћеш с њим ноћас? ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Украо сам дакле једно поподне ту драгоцену књигу, завукао се у шупу и почео је прождрљиво прелиставати. Заустављао сам се нарочито на странама које су овлажиле теткине сузе и, на таквој