Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано. Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут. О грозна Свирало која пресађујеш влати Из питоме долине на литицу што пламти!