Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети.
Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? Зашто то не зарониш? Змај му одговори: — Е, мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај с Чева, овај Цуца, нас три из Ријечке нахије, тај до тебе и он отуда прео брда!“ одговори Петар, шура му. Она двојица за које Петар помену бјеху са Цеклина, његови браственици.
“ задједе га сердар, пошто неколико заложише. „Можда си погодио; дану му га облијепа!“ прихвати шура сердарев. „Хоћу валај! На, па наздрави!“ рече Пејо пруживши му прву чашу.
“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки! Еле мицасмо се кроза њих, ама никад изаћи...“ „Је ли те који очепио?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
— Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? За што то не зарониш?” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
” Шура му рече: „Добро, зете, хоћу.” Па онда узјаше на коња и отиде. Идући тако дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и
Кад дође кући, уведе коња у коњушницу, па му положи траву и коњ одмах стане јести. Зет кад види да му је шура коња намирио, врло му буде мило, па му рече: „Ти си мој шура; сад ћемо се веселити и гостити.
Зет кад види да му је шура коња намирио, врло му буде мило, па му рече: „Ти си мој шура; сад ћемо се веселити и гостити.” Па онда седну за трпезу и стану вечерати.
Него ми казуј шта си друго видео?” Шура одговори: „На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке а одозго их орлови чупају.
” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?” Шура настави даље: „Видео сам село све весело.
Казуј шта си још видео.” А шура му даље каже: „Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу.” Зет на то: „Оно су две јетрве. Шта си још видео?
” Зет на то: „Оно су две јетрве. Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео | сам друго село и у њему све невесело.” Старац му рече: „Онде нема никакве правде и никакве слоге
” Старац му рече: „Онде нема никакве правде и никакве слоге нити знаду за Бога. Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео сам два брава где се једнако косе.” На то зет: „Оно су браћа која се добро не живе.
” На то зет: „Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: „Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.
” — После тога још су се дуго дана гостили и веселили. Најпосле се шура дигне да иде кући, а зет га лепо оправи са великим даром и рече му да га је одмах познао да је поштен човек, што је
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети.
најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља. Шура му рече: — Добро, зете, хоћу. — Па онда узјаше на коња и отиде.
Кад дође кући, уведе коња у коњушницу, па му положи траву и коњ одмах стане јести. 3ет кад види да му је шура коња намирио, врло му буде мило, па му рече: — Ти си мој шура; сад ћемо се веселити и гостити.
3ет кад види да му је шура коња намирио, врло му буде мило, па му рече: — Ти си мој шура; сад ћемо се веселити и гостити. Па онда седну за трпезу и стану вечерати.
Него ми казуј шта си друго видео. Шура одговори: — На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке, а одозго их орлови
На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео? Шура настави даље: — Видео сам село све весело.
Казуј шта си још видео. А шура му даље каже: — Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу. Зет на то: — Оно су две јетрве. Шта си још видео?
Зет на то: — Оно су две јетрве. Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам друго село и у њему све невесело. Старац му рече: — Онде нема никакве правде и никакве слоге,
Старац му рече: — Онде нема никакве правде и никакве слоге, нити знаду за бога. Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам два брава где се једнако косе. На то зет: — Оно су браћа која се добро не живе.
На то зет: — Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: — Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам.
После тога још су се дуго дана гостили и веселили. Најпосле се шура дигне да иде кући, а зет га лепо опрани са великим даром и рече му да га је одмах познао да је поштен човек — што је
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу! Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је
ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици
дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а виђе га старац Југ Богдане, и виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на
Погледује девет својих шура, а шуреви у земљицу црну. Бан погледну пашенога свога, некакога млада Немањића, а Немањић гледа у земљицу.
Виђе њега старац Југ Богдане, а срете га девет милих шура; руке шире, у лица се љубе, за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ Богдане обрањена зета и челенку, просу
ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је
ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици
Један шура један пешкеш даје: доведе му без биљеге вранца, и на вранцу Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога
А Милош се с коња поклањаше, те лијепо дара приваташе. Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о појасу: „Носи, зете, те ми се