Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути“. Кад то зачу стари Југ
Погледује девет својих шура, а шуреви у земљицу црну. Бан погледну пашенога свога, некакога млада Немањића, а Немањић гледа у земљицу.
Међер има у цара Турака, међер има силнијех јунака, који зета обранише мога, кога данас у далеко нема“. Шуреви се њему препадоше.