Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ту ти је свака част и послужење, а грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником чекајући да чује шта су му лопови скували.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец? Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Пејо пруживши му прву чашу. Цуца не хтје, као из почасти према Петру, но махну главом на сердара да дâ чашу шури. „Држ кад ти вељу!... Ти си брат Радојев; мио си ми с њега, а да не с тебе!
Ја у манастир, кажу ми да је отишао на Цеклин. Ја на Цеклин, к шури, кажу ми: коначно је овде, па га нестаде. Тражи, припитуј свуд. А-ја! Најзад, у међудневицу чух е је с вама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он није знао шта су они учинили, а ни сестра му није хтела више ништа казати до само то. Кад дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: „Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ
Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури, „на“ вели „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ
“ Он захвали шури, па узме говедара, па с њим кући; кад тамо, а волови дрежде око валова, чекају да им се да вода, и сав двор изишао да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у
Он није знао шта су они учинили, а ни сестра му није хтела више ништа казати до само то. Кад дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: — Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дариват са шуром; већ ти јаши вранца од мејдана, а дај мени твојега ђогата, побољи је мало од вранчића, да ја идем шури у сретање“.