Употреба речи шутио у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

баш ништа од оне унесрећене, нијемо патетичне издвојености која на дјечаке у пубертету зна да врши толик ути- сак. Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом.

Старац је шутио. Туцкао је неко вријеме капицама ципела. Било да му се сад то учинило већ сасвим безизгледно, или што није хтио да ме

” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет! — Богами, свашта, право велиш! Путем је шутио. Што увијек брбљаш, спочитавао сам себи. Изланеш све што ти на памет падне! Ето, очевидно си га повриједио!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сваку вечер старац би лијегао први, али задуго не би могао заспати, него би шутио под ћебетом. Једну вечер здоговарају се дивови, а он слуша испод ћебета, да га ту ноћ на спавању премлате ћускијама и

Сва су чељад говорила са сиромахом, а онај старац увијек шутио. Сиромашак упита оног другог човјека што онај старац не говори.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности