Матавуљ, Симо - УСКОК
Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика. Најстарији отац Раков, Мргуд Шутов, с њекаквом великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево
Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру. У почетку није могао одољети смијеху. Старац Мргуд Шутов, сух, малко погрбљен, бјеше највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих
— Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов. — Нâко што ти је кожа бијела и мека и што си ошишан, али до Ђурђева дне, у нашим горама, има кад и да ти кожа очврсне
Дуго су сједјели ћутећи и мотрећи како прегоријева бадњак. Одједном стари Мргуд Шутов запита ускока: — Је ли, мој лијепи ђетићу, ти си од добре куће?
— Сигурно — поврну ускок, осмијехнув се и махнув руком. Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза. Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго, шта ти мислиш с
? Ту на томе пољицу, у тој котлини планинској, по свој прилици, у овакој кући имају два! Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!
Хоће граф у чету! Хоће да се у пјесмама помиње! — И хоће, занаго, тај ђаво ђетињи! свети владико! — прихвати Мргуд Шутов... — А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове! Угледао се писар на свога господара!
Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и јадна Стане Сердарева.