Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако да се не може ни рећи је ли био ограничен или дубље мудар, припрост или шутљиво усукан. И човјек који им се до јуче чинио незанимљив и баналан, дошао им је одједном далек и непознат.
Био је то мали црни фургончић. Из њега су изнијели нешто дугачко, умотано у бијелу плахту, и шутљиво унијели у зграду. Болничарка, која је стајала иза мојих леђа и гледала заједно са мном, нагло се одбила од прозора и
Походио ме опет стари сељак с катарактом и с расцвалим носом да ме шутљиво разговара. Сједио је насред собе и гледао у ме без ријечи.