Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што је доста ријетко код дјеце, знао је и шутјети. Каткад и по читаве дане. И његове шутње биле су можда значајније од његових ријечи.
Лагано застрто небо, тишина у кући. Час сабране шутње пред кишу. У благоваоници, стари клавир на танким, крхким ногама, пожутјела зубала као окорјели пушач.
Надурено сам подносио значајне шутње мојих тетака и кратко пресијецао бакина зебљива натуцања. Лешкарећи с рукама под главом на жалу или на тераси „црвене
Уоколо круг пренеражене шутње. А жртва, грдно порасла у достојанству, неслућено велика у орнату своје бесповратности, узлази држећи чврсто у руци
Помишљам: ако умре, то ће бити смрт с мајонезом! Велике шутње, катафалци, тродневни обиласци мртвог тијела, драпирани бијелац у спроводу.