Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта мислим! Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!... Да ми је... да ми је... Нешто шушну под прозором... Као да се неко накашља... Маринко пребледе и реч му заста у грлу.
— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу! Не брини! Завадићу их онако исто као што ти завади... Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури.
— Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина... Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... И Јелица осети бол у души. По гласу Станковом слутила је да му није право...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога? Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета
Сад нешто беше, он стаде, ослушну, Ал' виде опет да лист само шушну, Још друму упре те немирне очи, Два-три пут онда тамо-амо крочи. Ал' ко је, пусти? Он чека, ал' кога?
— не знаде; Ван себе је тужан, јадан, Седи као камен ладан; Нешто шушну, он не чује, Не зна ко се приближује, И не види слатка чеда Што са стране у њег' гледа, Са лица му тугу штије, Па
Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу! Мртва, мртва, истина је, Нешто шушну, ко је, шта је? Ко то крај њи плао мину, К бездану се право муну! Онде стаде, па се саже, Па гледати доле наже.
“ Тако мисли па ослушну, Шта л' наблизу сада шушну? Право амо главу диже, Ко ка њему ово стиже? Ко ли гледа тако њега? Сав се стресе, да л' да бега?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
А он се онда раскриви колико га грло доноси: — Помагај, жено изједе ме вук! НЕШТО ШУШНУ Некакав чоек казао да је ту и ту виђео десет курјака.
— онда рекне: — Нешто шушну! Мени се учини — има десет курјака. СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу, ђе се реже, иже, да би познао
ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК: Забележио Стево Ћоровић у Љубињу и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 15. 93. НЕШТО ШУШНУ: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву узречицу у цетињском издању народних пословица, 1836.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Оде све!... Дете изиђе у двориште, завуче се у неки кутак, гледа... гледа... и тек почне се чиме забављати. Нешто шушну у дворишту. Дете диже главу и усијаним, жудним погледом стаде мотрити: »да није тета.. ..?« Ах, тешко је! ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Нешто шушну. — Некакав човјек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не
итд., онда рече: „Нешто шушну, мени се учини има десет курјака“. О РАЗНОМ Дај ми мало хљеба, да поједем ово сира; па онда: Дај ми мало сира да
(Коприва) 409 — Шта на овом свету цвета, а на оном роди? (Кромпир) 410 — Шта прође кроз сламку а не шушну? (Жито кад расте) 411 — Што има капицу, а није купљена? (Жир) 412 — Што у женским рукама име губи?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
77. Ни од педао ни од чеперак, а два дућана покрило. 78. Нити мисли, ни говори, само ти се каже. 79. Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... У тај мах нешто шушну више њихове главе. Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и
Ћипико, Иво - Пауци
Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука при прелазу потока скиде шлем са главе и замочи га у воду, па га онако мокрог стави на главу. Са стране нешто шушну, и преплашена змија замаче међу камење. Наш вођа застаде. — Ево, овде су.