Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лишће је шуштало лагано над њим... Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. Заспао је... А један човек иђаше
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Т Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Даве га. Било му је свеједно што га даве. У мраку га ништа није болело... Под њим и око њега је шуштало. Жив. То што шушти пропипа руком: сено. Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је.
Краков, Станислав - КРИЛА
Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида.
Бајонети су упадљиво светлуцали. Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха. Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. Т* Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо стајала си ти; Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, Обојим нама тужни беху сни.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од када звезде за себе памте — ниједној у грудима није шуштало, није куцало. Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да буде.