Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Држ’ је, држ’! — викнуше остале, и сви потрчасмо за њом. Шалваре јој шуштаху, прамени расплетене косе шибаху је по плећима, а она се превија, бежи, смеје слатко, силно, раздрагано...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јасика и јаблан вити обалом шуштаху ти'о, А хмељ и дивља лоза беле им стабљике свио И ситно трепери тамо. Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору
У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу. И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже.