Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— „На ноге се!“ Србин кликну, Лати пушку по средине, Те без топа, с три фишека, Он злотворску силу шчека. 21. Млоги ли се боји бише! Ма тог боја не бијаше Е четрест, мање-више, С две тисуће ту с' поклаше.
Али пуче једна пушка мала, Пушка мала, ал' још мања шала: На њу Туре шчека Милутине, Замрси му мозак у тиквине; Звекнуше му празне бакрачлије. Али јако дође најстрашније!
Ускочише Турци већ у тора — Помоз' Србу, Боже, одозгора! Јуриш чини Усеин Стојану, Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па
пашњачу И преби му страга ртењачу. Љуљну с' Туре, о земљицу паде, Ал' и Вука ту снага издаде: Паде и он, шчека га ледина.
Удрише се, стаде гвожђа звека, Тај удара, а онај га шчека. Било мало, дуго не трајало, Ал' Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета Баш по глави Турчина проклета,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Како смеде поруке нам Тако тешке примит’ на се? Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да је коме сјести те поглати, да он види чуда великога, кад удари тридест на једнога, па не шчека кућа ни једнога! Тридест Стојан одсијече глава, и увати Мустај-бега Личког, свеза њему руке наопако, и доћера њега до