Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?
” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне. Скочи пас на њу, шчепа је за гркљан, и учини конац пријатељству. Наравоученије Кад год ко с лукавим и злим има што распачавати, нека гледа
Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете. Шчепа отац сикиру да утуче змију, но она брзо увуче се у рупу, само што јој човек одреже реп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу. Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кључ! Кључ тај, дај ми га! И једним муњевитим, лудачким покретом он шчепа жену за груди. Па кад се избезумљени од страха жена и човек истргоше, бегајући међу онај зачуђени свет, он се зацерека
Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо! Па избезумљен, помахнитао устреми се, полети, сурва, шчепа и свом снагом стеже гушу старице која је крваво кркљала. А кад је пусти јурну у своју собу и закључа се.
Тада сав задихан, звиждући у пиштаљку, један позорник завитла се усред оне гомиле и снажно шчепа Јуришића. За њим као без душе, долети још један у помоћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је она говорила руски, Павле је то, сад, врло добро, разумео. Био је устао, и, кад га Воронцов шчепа за раме, пришао је ближе и клекао на једно колено.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Зашто пасош?... СПАСОЈЕ: Да се можете без сметње и за времена уклонити из земље. МАРИЋ: Уклонити? (Шчепа пасош.) Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. (Трпа хитно у џеп.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Он се тог човека сећао као неког накарадног чудовишта, које је имало обичај да га за време разговора шчепа за неко дугме и да га тако држи, дишући му у уста.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!
Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у
“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За ножицу шчепа. „Пуштај, врежо“, цвили јатка, „Пуштај, тешки јаде!“ — „Немој, врежо, немој, слатка!“ Опет момак стаде.
“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже. 126. Међ њу стаде и међ милу. „Молим, госпо, тако нете!
„Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже. 126. Међ њу стаде и међ милу. „Молим, госпо, тако нете!
Ал' сад теже пуста скочи, Са свом снагом на њ нападе, Наже њему баш у очи; Ма су залуд њене муке, Он јој шчепа обе руке. 131. Сад из петни наже жила...
Паде јунак с коњем на земљицу, Ал' је веће силан на ногама, Два му ока ко два жива плама; Мач леваком шчепа Радивоје, Па загледа то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута витка, Па се вину
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Зашто, шта си скривила? ПЕРСИДА: (Како ме заварује, само да ме добро шчепа). Милостива госпођа, ја признајем моју погрешку, али ја се нисам надала да ћете пре девет устати.
(Лати шанове, пак се на њега баци.) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: Лажи и паралажи. АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље! МАРКО: Станте малко, станте; ето и Батића. АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7.
МАРИЈА: Господична, сад сте довољно извештени. БАТИЋ: Сад ће господин барон моћи ваљда у полицију. (Шчепа га.) МАРКО: Станте! Прстен најпре и новце, забога! БАТИЋ: Тако?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Опет, пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје! АГАТОН: Е, онда вам не дам ништа! СВИ (гневно): Ко не да? Ко си ти? АГАТОН (шчепа столицу): Не приближуј се! ПРОКА: Он хоће да се бије! (Шчепа и сам столицу.) ТРИФУН: Не дајмо се!
СВИ (гневно): Ко не да? Ко си ти? АГАТОН (шчепа столицу): Не приближуј се! ПРОКА: Он хоће да се бије! (Шчепа и сам столицу.) ТРИФУН: Не дајмо се!
И не мислим ја на тако што, разумете ли, и не мислим! (Шчепа се за косу.) И још и њој сте говорили; могу мислити колико је то увредило у тренутку највеће жалости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Крсто у ходу сјаше с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа за њушку да не цичи, а другом му забије каму у врат. Други прихвате одмах вепра и баце га на предњак...
Из шатора се појави чупава глава. — Јаој — цикну наредник — зар још смрдљаш, бубо једна! — и шчепа за косу ону чупаву главу. — На рапорт!
— Где зијаш тамо, где зијаш? — наредник првога стражара шчепа за нос и окрену му главу према једном углу. — Паучина... а, да се обесиш о њу. И све ја морам да видим!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема. Онда она њој: хм!
викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима. Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Нема! (Он у један мах спази црвене плакате које је Срета оставио, претрне жив и шчепа их те мерка на све стране собе где би их сакрио.) МАРИНА: И онда, кад је тако, ја не разумем ову вашу агитацију?
ЈЕВРЕМ: Је л' за мене? МЛАДЕН: Јес'! ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм. ЈЕВРЕМ (шчепа грчевито): Па што не говориш да је жандарм донео! (Отвара га и гледа потпис.) Секулић. (Чита.
Говори ко? МЛАДЕН: Ено их озго, тек што нису дошли! ЈЕВРЕМ: Ама што урлаш, побогу брате! Ко иде? (Шчепа га и дрмуса.) Говори, ко иде? МЛАДЕН: Народ, депутација.
(Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван.
МЛАДЕН (показује на Ивковићева врата): Па... за онога... ЈЕВРЕМ (хоће да га шчепа за гушу): За кога, бре? МЛАДЕН (престрављен): Па... за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу. Видје како се маломе
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад дрмне онога у среди, он се укочио као колац, па не сме да мрдне. „Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега. Сутрадан само му главу нађу чобани пред колибом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради
немам ни ја колико ми треба, а да дам вама.” Па их почне тући, а вашка стане дречати, а кад лав дреку чује долети, па шчепа девојку, и сву растргне.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Готово бесвесно): Лажеш ти! (Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш! (Шчепа је за раме и тресе): Кажи да лажеш. Иначе... убићу те, убићу... МАРИЈА (одлучно): Убиј!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” „Нисам ја овде дошао да штедим, но док имам да трошим”, одговорим. „Кад је тако,” шчепа он моју торбу, „а ти ’ајде са мном.” Прођемо кроз собу попову и кажемо му да ми полазимо.
Аратос, речем, Цариграда и колико је год у њему [х]иљада пара, пијастара и руспија! Ако ме гди куга заквачи и шчепа, што ће ми онда пијастре помоћи? Она нимало за шалу не зна, нити ће марити што ја јошт нисам Париз ни Лондон видио.
којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на десно, кад на лево, да ме ко за врат не шчепа и не викне: дај плати што си дужан! Пак да ме дланови не сврбу? Чудим се што ми кожа с миром на леђи стоји!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А кнез се упути к њему, викнувши: — Дај крунаше одма! — Шта? Да вратим?... Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао
мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га шчепа за руке отимајући му конопац, тучана маљица преплашено затреска по бронзаној чаши, па се умири.
Толу ће првог. Кад приђе звонари и виде како Тола лудачки вуче конопац и по такту звона млати главом, мушкарачки га шчепа за руке и гурну. — Будало блесава! Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле.
Нису му очи зле, мисли Тола и гледа му у зенице. — Али овде пушку да оставиш. — Хоћу. Војник устаде, брзо шчепа пушку и упери је у Толу, овај хтеде да бежи, ноге му отказаше, стоји, клати се и чека пуцањ. — Једњак си ми прекинуо.
Кад се смркло, сиђе с тавана, нигде лампе, само се кукњава чује, уђе у кухињу, Симка се накашља. Напипа је у мраку и шчепа за мишице, сикћући: — Ја сам кукавица, најгори човек у селу, ја сам пијаница, ја сам ништа, а? Ти да ми то кажеш?
Шубаре и шешири пред њим до колена падају. Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа.
Дуго ћути, па рече: Немој да се заклињеш. Никоме немој да се заклињеш. — Време је да спавамо. Он је шчепа за руку: — Чекај! Откуд ти знаш даја нисам... фаличан човек? — Јер сам трудна. — Истрже руку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Рибари почеше да сређују рибу. Кад при том пронађоше највећу у целој гомили, Милон је шчепа за шкрге, клече пред номофилакса и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем
У то стигоше и остали војници онамо. Они појурише преко Архимедова леша у собу. Један од њих шчепа трубу папироса која је лежала на писаћем столу, мислећи да су у њој замотани златници; други један хтеде да му је отме.
Служитељ шчепа рукатку машине, а њен потковичасти магнет поче се обртати. Но што се брже обртао, у толико више морао се послужитељ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја не знам како сам ово изговорио и како је то могло толико утицати на њега да он поскочи са свога седишта и шчепа ме бесомучно за руку.
и звера нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи, да полети, да шчепа, да сможди. Икета је ту, до њега, баш уз њега, узбуђен је, брише очи, мучи се, дражи га, а чини се као да га и не види.
Онда Илија Васић као оставља новине на столици поред себе, и таман Сима да их шчепа, а он узима понова, и даље час чита а час разговара, и све тако задуго и натенане, и мучи га.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није ли то и опет у неку руку, „душа” која треба да шчепа за косу „тијело” и да га извуче из блата? А ако је та „воља” само одраз физичкога, нешто што извире из тијела, није ли
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Баба кихну, а из уста јој излеће прстен. Хроми шчепа брже-боље прстен, а она два друга хромога, те умакоше прије него се је баба освијестила, — утекоше срећно и весело, и
Али тек што изиђе пред двор у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради
Див пристаде и шчепа каменчину, стисне је у руци и сатре у мливо, али ни капи воде из камена не потече. Онда старац узме бајаги камен, а он
Ћипико, Иво - Приповетке
Момак, не рекавши ни речи, истрже го нож иза паса, шчепа цупy за руку, и голим ножем хоће да се пробије кроз гомилу што се око њега стегла.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.
Ко би се сетио да га тражи под миндерлуком? ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке, стрпа га момку у руке и гура га): Идите, идите, у вашим је рукама судбина ове земље. (Изгура га.
ЖИВКА: Па говори, не отежи! ЧЕДА: Дакле, враћајући се овамо, овако сам мислио... ЖИВКА (шчепа га за гушу): Говори: је ли, или није? Је ли, или није, разумеш ли? ЧЕДА: Ама, чекајте! Дакле, овако сам смислио.
ЧЕДА: Сасвим, право кажете, ја ћу се удати за свој рачун! (Шчепа шешир.) Ја ћу вас звати у сватове! (Оде нагло.) В ЖИВКА (сама) ЖИВКА (прилази телефону.
Видиш; жену можеш увек да добијеш, а класу, богме, не, а сваки паметан човек гледа да шчепа најпре оно до чега се теже долази. Зар не? Па онда ти си, брате, и практичан човек, ти се нећеш заносити теоријама.
ДАЦА: Ју, ју, ју, пустите ме!... (Полети да је шчепа за косе.) ВАСА (стане између њих и развађа их): Де, зар вас није срамота?
ЖИВКА: Е, па с које стране онда нема? ПЕРА: Па мислим да се иначе не односи на вас, јер се дешава у Кини. ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово...
све то оде, је ли... све, све? СИМА: Па оде, дабоме! РАКА: Доле влада! ЖИВКА (шчепа штосове новина са столице и гађа га њима): Куш, штене једно, прегризô језик дабогда... (Рака побегне.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Турци се изненадише н гуслару и песми. Вукашиновић од задовољства сам шчепа од слуге кондир С вином и пружи га Дуруту, молећи га да потегне „као некад наши стари“... Па му и то би мало.
Премеривши га још једном од јеменија до смешне кићанке, Богдана писну као гуја, потрча те заклони снагом своје дете и шчепа из огњишта велики жег: — Куку, заиста Турчин!... Заиста Мустава и нико његов! — Богдана!... Не стрављуј то дијете!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осетио сам се нелагодно, помакао сам се. Али она ме шчепа за руку. — Морате! — као да рикну, и обави ми руке око врата. Увукао сам главу у рамена и сагао се...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А ја велим: дај овамо то писмо. А он вели: да даш у руке госпођици, а ја велим... МАРИЦА (шчепа му писмо): Добро, добро, добро! ЈОСА: После он вели... МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис.
ЖИКА (шчепа дивит): Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тога Јосифа из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу! МИЛАДИН: Па ја као
КАПЕТАН: Има ли још какве хартије? ВИЋА: Има једно писмо. ЂОКА (скочи бесно): То не дозвољавам! (Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола. И сви остали поскоче преплашено.
КАПЕТАН: Јок! Овде се неће читати. Читаћемо га после ја и ти, кад останемо сами. ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) КАПЕТАН: Куда, море?
Извол'те ви сами наставити истрагу! (Шчепа капу и нагло оде.) XИX ПРЕЂАШЊИ, без ВИЋЕ КАПЕТАН: Па јест, тако је, има право човек.
То је увреда у званичној дужности. (Спази практиканте.) А шта сте се ви, бре, ту искупили, као да је ово менажерија? (Шчепа дивите, лењире и све што му дође до руку и гађа их, те се они повлаче и затварају врата.) Па и ви, разбојници!
КАПЕТАН (скочи као опарен): Депеша? Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис.) Министар!... Ух, пресекоше ми се ноге! (Клоне у столицу.
Ћипико, Иво - Пауци
Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци напоље. Војкан, посрћући, свали се у јаругу.
Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда.
на оца, а не сличи ни брату Ради: малога је раста и поплашених очију, па насртљви и летичасти Радивој лако је савлада. Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се
Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци. Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Клисарка упази ово, јер на то не беше слепа, Па ни пет ни девет, лепо, но кмета ненадно шчепа И загрли га силно. Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Руља се тада још више узбеси, шчепа патријарха и неколико храбрих епископа који се искупише око њега да га бране, и потиште, злостављајући их, преко
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа. А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нећеш, синко мајчин! Дочекао сам га приправан и слободном руком ударих га по лицу. Онај други шчепа ме за гушу. Тада ја извадих револвер и опалих у таваницу. Јаој, мајко, кад пуче!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му отме утву златокрилу; али Марков соко јогуница, као што је и његов господар: он не даде утве златокриле, већ сокола шчепа везирева, па му просу оно сиво перје.
У језеру утва златокрила. Пусти Дмитар сивога сокола да увати утву златокрилу; она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило.
Наљути се Грчићу Манојло, шчепа мача у лијеву руку, па поћера Старога Новака. Мили боже, чуда великога! Да је коме стати па гледати: како кроји калу