Употреба речи шчепати у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Тренутак, два, чинило се, да ће се братенци шчепати за гушу. Трифуну, међутим, клону глава, али се после исправи, а био је само прст, два нижи од Павла.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну замену А на славу српскоме имену?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Овај му пође у сусрет такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

прождрло их нешто и неће више изаћи, кад ево их опет, и сад ти се опет чини да расту и све су дуже и сад ће тебе шчепати. Није лако ту радити и одговорност имати. Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»држати (надгробну) беседу« ОРУДИЈЕ — оруђе, направа ОТЕЧЕСТВО — отаџбина ОТОИЧАШЊИ — малопређашњи ОЧЕПАТИ — шчепати ОШТРЉАТОНОСАТ — шиљата носа, одн. оштрога запажања, заједљив (слоб. превод лат. емунцтае наріѕ, из Хор. Сат.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но ти подби један комат сабље и жута хрта за уши подбила (овде подбити употребљено уместо сподбити — шчепати). Мисли, љубо, кога тебе драго, тј. удри кога хоћеш. Но му грлом бане запињаше, тј.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити. Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане сводове букових крошања. А шта ће даље бити — брр!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га. Дрво, камен ли држећи у руци, док се не испусти, злато се не може шчепати. Зла на зло себи да не прибаљамо. Прах шаками фућарати под небо. О злу мудри, а о добру луди.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности