Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
од Турака на правди, онда гракне сва скупштина, више од хиљаду људи: „Ако ти буде суђено, а ти погини као кнез”, пак шчепаше га и дигоше на руке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па а растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И заплива стењући и фркћући... Али тада ме шчепаше нечије руке као клешта, и сви скупа почесмо да тонемо. Помислио сам: сад је свршено...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јух безобразник! викну директорка. Ђаци запискаше и заврискаше. Осетих да ме десетина руку шчепаше за перчин, али, срећом, у тај мах загрми и удари гром усред школе. Ја падох и пробудих се.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда. 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ово грозно изреченије чуо, ужаснуо би[х] се као да гром близу мене падне, уздрктао би[х] као да ме грозница | тресе. Шчепаше ти ме четворица, повалише ти ме и протегоше на клупу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
брод стиже до зида, дизалица, постављена на том месту, испружи изненада своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен кљун, подигоше га у вис, док се лађа не претури и не потону у мору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше. И тако му, проклетнику, поможе кривда!
— рубље чвонта — главица чејрек — четврт черег — четвртина честита (учинити кога) — срећна четврти — ноге и руке (шчепаше га за четврти) чимбур — јело од јаја чипчија — човек који живи и ради на агиној земљи чити — исти читлук — пољско
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти душа на нос скаче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
буздоване, стадоше се њима ударати; буздован’ма пера обломише, бацише их у зелену траву, од добријех коња одскочише, шчепаше се у кости јуначке и погнаше по зеленој трави.