Матавуљ, Симо - УСКОК
Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле. Он се дуго шчињао, али кад га и Јанко замоли, поче пјесму: како је босански везир писао црногорском владици да му пошаље харач, још
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...“ Тако се сердар шчињао, а цура, управ као навлаш, њему ће: „Богме, тата, ни мени се не спава!“ „Хм!“ рече сердар. „А што?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу. Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.