Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не да нам се спавати... те дођосмо да... — заплеће језиком отац Сопронија. — Не шједај, Симеуне, на ту клупу! — викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне.
Прострије он серџаду и поче да сједа. — Не шједај, Асан-беже! — викну' ја, и дрмну' га јопе' штуцом међу плећи. — Е, баш ти ја ништа не знам, Асан-беже!