Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дај ти нама — вели — штогођ да ми вечерамо, па нас прикриј ђегођ до шјутра, а ми ћемо ти за то добро платити. Бака пристаде, даде им вечеру и поведе их у подрум, ђе је стајало 'ајдучко месо,
— А кад би ти рекао, попе? — Ја бих, браћо, ако ви велите, шјутра! — Шјутра ја, браћо, не могу никако, поручио сам за мобу да ми жњу шеницу, јер знате сви да је већ презрела — рече
— А кад би ти рекао, попе? — Ја бих, браћо, ако ви велите, шјутра! — Шјутра ја, браћо, не могу никако, поручио сам за мобу да ми жњу шеницу, јер знате сви да је већ презрела — рече кнез.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Могло би али нећемо ја и ти. 4 Питали црногорскога попа, кад је дошао у Бањане: — Би ли нам, попе, служио шјутра летурђију, јер је наш остарио? — Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Хоћу, — рече му кочобаша — ако хоћеш таман шјутра, ако будеш кадар прекрстити се овако: ва име оца и сина и светога духа, амин.
Циганин рече: — Валај, хоћу све се до шјутра крстити доклен научим, и ето ме шјутра по жито. Ево шјутридан Циганина, и каже да је научио.
Циганин рече: — Валај, хоћу све се до шјутра крстити доклен научим, и ето ме шјутра по жито. Ево шјутридан Циганина, и каже да је научио. — Хајде-де нека чујем, — рече му кочобаша.
То чују муж и жена, обоје престаро, па једну вече разговарајући се реку да би зауварно било добити вижлин; него шјутра да иду у мише и скакавце, кад су свакако беспослени, те подране шјутридан обоје у лов, баба у мише а ђед у скакавце,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Остале говедаре и њихове бакове поношљиво презире. Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме. — Само шјутра! — Трже се Лујо као иза сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења.
Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање.
Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање.
— Ама, виђе ли ти, Вујо, како је леден и немилостан данашњи свијет: нико ни да се нашали с цијеном, а шјутра су Задушнице! — прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда.
— прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. — Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени.
— прошапута зловољно Мићан и поче точити. — Јадан ли сам и кукаван, како ћу шјутра старјешини изићи на очи! — Уточи, Мићане, узгред и мени једну — пружи му и отац Сопронија чашу.