Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На врху застају мало, колико да предахну, а онда погурени и ћутљиви продужују даље, шљапкајући по снежном блату. Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима.
Све то још више изнурава људе и, већ малаксали, они продужавају пут лагано, шљапкајући по води и блату. А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш.