Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну.