Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јеси л’ повео стиве луле? — Јесам три. — Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. — А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је.
— Да ти је просто! — Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.
Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда
— А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске. — Шљахтец из Венгерске? Мило ће ми бити да га угостим. Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.
— А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске. — Шљахтец из Венгерске? Мило ће ми бити да га угостим. Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.
— А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске. — Шљахтец из Венгерске? Мило ће ми бити да га угостим. Венгерски шљахтец, то је брат Пољака. Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати.
Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје. — Прстен нипошто, но сабљу. — Зашто? — Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си
Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон. Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише. Кад ето каруца.
Кад ето каруца. Стану пред механу. Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.
Чамча ће га из блата извући. — Допустите, доміне спецтабіліс, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски
Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи. Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак
врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем. Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.