Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
он насмије, и прсне усницама, као да не мари ни најмање, па им одговори): — Може му бити, свакако и стар бјеше, — (и шљедује пјевати ову исту пјесму, а они га опет неколико пута зазову, а он): — А ко то данас зове?
(Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити — (па опет шљедује с пјесмом). (Опет га зову): — О ђеде Елезе!