Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Онда ти двојица ђипише, свезаше бабе за шљиве, загрнуше зубуну, па голим ножевима пљостимке, одсекоше и од шљива гране: „Казуј, баба, шта сте јошт чуле и видиле?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после, па и коњи му нису никакви! Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни! К’о да шљиве тера по вашарима... А што је најгоре, никад не знате пошто сте погодили кола.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чувене су охридске трешње („далбазлије“), јабуке, крушке, дуње, шљиве и грожђе. Ипак је пренасељена цела област за овај начин рада.
у Вардареву изворишту, простире се воћарска област у поменутој заветрини Шаре: шуме од кестена, ораси, јабуке, крушке, шљиве, бостан, виногради и др. Област је пренасељена бар за данашњи начин рада.
Указали смо на разне животне изворе у Славонији: плодно земљиште, шуме, шљиве, стока, нарочито свиње. Мада земља великим делом припада племству, кадшто страног порекла, већина сељака су поседници,
Црњански, Милош - Сеобе 1
сенке растових шумарака, затим крај мирисних винограда, преко потока што жуборе, дуж воћњака и шљивака, са којих су шљиве, од треска његовог интова, падале за њим, по земљи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
окрећу ражњеве, додавали су нам печену јагњетину, а на Иван-планини сеоска деца су нам трчећи уз бок кола продавала шљиве у малим корпама од храстове коре.
јагњетину, а на Иван-планини сеоска деца су нам трчећи уз бок кола продавала шљиве у малим корпама од храстове коре. Шљиве су биле тамномодре и чврсте, замагљене од хладноће која је преко ноћи сменила лето.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА Прелепо стоје све ми њиве, У воћњацима лепе шљиве, На брду онде пасе стадо, — Де не би на њ'га гледô радо? На воле јоште дугороге, На силу коња лаке ноге?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И МАГАРЕ 271 МЕДВЕД КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!
На које му ага рече: — Добро је кад-и-кад и жену послушати. ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ Био један човек, па имао сина, врло ваљана и угледна момка.
Брзо се пронесе селом глас о томе да је неки човек зар померио памећу, па даје шљиве за ђубре. Потрчаше људи на тај глас и стадоше чистити и купити ђубре по кућама, да промене за шљиве.
Потрчаше људи на тај глас и стадоше чистити и купити ђубре по кућама, да промене за шљиве. Тамо, видиш, нека девојка накупила пун кецељац ђубрета, друга опет носи у врх једну котарицу, а једна се хвали јадна
— да би могла све шљиве измењати за ђубре, само је мрзи да толико чисти кућу. И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла
106. ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ: Чуо од своје бабе, деведесетогодишње старице родом из Вршца из породице Акимовић-Маченков, скупљач Светозар
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дрекну Танасије и покуша да се склони, али коњ држи кошуљу, и јабуке и шљиве расуше се из његових недара. Војници прснуше у смех, а насмеја се и потпоручник Александар.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.
И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке. Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници: —
Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну. Стојан уђе у школу блед, збуњен. — Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.
Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.
Синуло пролеће. Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу. Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...
Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве. Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива. Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.
Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве. Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као
Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу....
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Можемо, не кажем да не можемо. Могу ја теби, на пример, да кажем: господине Ивковићу, скупе шљиве ове године. А ти мени да одговориш: јест, скупе су! Па тако можемо да разговарамо и о орасима и о јарећим кожама.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А нека родна година, родило КО пред неку несрећу! јесен, брање шљива, кување пекмеза! Шљиве маџарке, пожегаче, белошљиве, раношљиве, дудови бели и црни! Све ти то ждребио, стеоно, скотно, супрасно, трудно!
Бокте, ко да има квасац у сисама! Е, да смо у Мачви, у Раденковићима! Настáлу под липом шљиве и ораси, ставиш је у крило, пијуцкаш ракицу, јесен, а она дубока ко Дебела Берта!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сутра, на празник, биће ти очи као ољуштене шљиве. Што плачеш кад си лепа, и млада. Ја ћу да тугујем за тебе. Своје ћу очи подметнути под његове песнице.
Не заборави шта сам ти рекао. Аћим полако изјаха на пут. Ђорђе гледа за њим. Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро!
У виноградима, чокоће се не врâни гроздовима; то и није чокоће; то су шкрбави пањићи посечених глогова. Преродиле шљиве се не придржавају гранама за земљу; шљиве су угарци зеленим лишајевима обрасли. Све ће опустети и ојаловити.
Преродиле шљиве се не придржавају гранама за земљу; шљиве су угарци зеленим лишајевима обрасли. Све ће опустети и ојаловити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина. А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!...
Ћипико, Иво - Приповетке
А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и грожђе, и смокве. Сада поље и море мирише. Другови дочекују у осенченим заклоницама цурице што се из поља враћају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис. Мирише сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном, опојном свјежином, а у меком,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Ђурђевдан домаћин или други ко од мушких ископа испод најродније шљиве б. траве, па га да планинци (= жени која у тој години рукује млеком) да га меће под судове у којима се сири сир или
болесници од приштева у грлу (ГЗМ, 4, 161). Теј од р. је лек од назеба (ГЗМ, 12, 152; 4, 161). »Шљиве на рогачима« је један адинатон ‹= што не може бити› из народне поезије (ЗНЖОЈС, 6, 155).
је »и штап на помани«, а некад су се од л. (и бурјана, лозе, шљиве), на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан, палиле и ватре »за оне који су умрли без свеће« (ГЕМ, 42, 1978, 465).
порођај« (ГЕМ, 36, 1973, 87, Херцеговина); »ако се жели да следеће дете буде женско, закопавају постељицу под дрво шљиве, а за мушко под орах« (ГЕМ, 28—29, 177). Палма. И у Манхарта (в. WФК, 1, Регіѕтер) палмова грана (Палмзwеіг).
Шљива. Ко је у сну брао шљиве — плакаће (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија). У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до
крајина; 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од дуње и граба (ГЕМ, 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од леске и шљиве (в. Чајкановић, Речник, ѕ. в.). Међу различитим појединостима нарочиту пажњу заслужује поступање с б.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца која немају детињство или су несрећни људи, или умиру... Слажу се цветови шљиве по гробовима. ЉУДИ С КАШИКАРЕ Насеље се звало Горња Варош, али о вароши није могло бити ни помена: на узвишици која
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване суве шљиве, упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године падне на испиту.
Сви смо могли јести куване суве шљиве и бити измирени с тим да ћемо пасти на испиту. Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо иза
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Аха, Петар! Оно „Петар“викнуо је тако громко да облак врабаца суну с оближње шљиве. То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту.