Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Спусти̓ чутурицу покрај његова колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на главу, и ту не знам колико сам плакао и суза излио; у том и заспим.
” — Донесе Стева [Јевтић] његов. „Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како знаш”. Одем ја сада под шљиву где сам плакао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док би оком тренуо, беху оба коња привезана иза новог вајата за шљиву. Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у бокор од ружа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву. — А што, синко, ниси више скупила, та то је одвећ мало? — рече јој човек.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Узму своју басмицу, хајде басмице, по богу сестрице, не запињи ни о брдо, ни о камен, ни о шљиву садницу, ни о гљиву кресницу, ни о кућни сјек.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тукла је краву палицом по брњици што је обрстила и поломила младу, тек засађену шљиву. Много је тукла. Из брњице јој текла крв... Трчећи, згазила жуто пиле. То више пута. Грешком, било ми ј е жао.
Кад бих вама оставио имање, ви не бисте дали Вукашиновој деци, мојим унучићима, ни грозд да поједу. Ни шљиву да откину... А ја нећу умрети без унучића.“ Жури и у себи прети свекру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Придремао сам, господин председник, много сам придремао, ама сам велику бригу бринуо због што нам шљиву бубе и гњав сатрео.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Свакако из тога разлога о Биљаном петку магичне биљке мећу се на шљиву (иб., 58). На светог Трифуна Орезача, (1. ИИ) не раде жене ништа иглом, »да не би црви јели ш.« (иб., 26).
младожењи очеву а млади мајчину кошуљу, узме их за руке и доведе до воћњака, где три пута обилази са њима родно дрво — шљиву« уз благослове за срећан брак са децом (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 183), а после порођаја, ако се жели следеће дете
се горњи крај у руке (на којима морају бити рукавице), обнесе се око кошница, па потом угаси и остави на какву младу шљиву или јабуку. Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б.
и пече, а две главње (на Божић ујутру) носе се пред кошару и, пошто се преко њих претера стока, остављају се на шљиву или другу воћку (ГЗМ, н. с.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обилазим их само ја. Право рећи: шљива роди сваке године као луда, и, ако нећемо ми, други ће, дођемо сви из куће да шљиву оберемо. Шта ћете. Жив човек је жив човек. — Како? пита прилично оглувео гробар по два, три пута.