Употреба речи шљунак у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу? И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А што се тиче сератлија Трифунових, за њих је Гарсули био измислио бефел, да имају да вуку песак са Бегеја и шљунак из Тамиша, за радове на друму и да имају да плаћају за риболов у Бегеју.

Викали су да неће да вуку песак из Бегеја, ни шљунак из Тамиша, а што се тиче тог риболова, да их од таквог риболова Бог мили сохрани! Неће да плаћају!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

сухом, делу котлине око Ресна и састављени су при дну од модре и беличасте глине, преко које су песак и кварцевити шљунак. Они представљају старе језерске терасе. На овоме земљишту слабе плодности насељена је већина села.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У рано јутро у коме се купао шљунак, у измаглици пуној сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска фигура клизнула је у воду и

Запрашти шљунак испод точкова, зацвиле кочнице, а поздраве им испуни мирис изгореле гуме. Кола се као пијана занесу лево-десно,

Најпре јој свукоше сако, а затим једним покретом потргаше блузу, чија се дугмад откотрљаше преко хаубе на шљунак. Није носила грудњак. Један од њих клекну и откопча јој панталоне.

Милићевић, Вук - Беспуће

покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А она као да зна за то, па не сме да се окрене, само мене јаче грли и нија се, спотиче о најмањи шљунак. Зауставља је најмања гранчица и трзају је и плаше сенке и влага ноћна. Једва наиђе на баштенска врата.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања? Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У почетку је за мене била разонода да посматрам како пршти шљунак и како севне варница са неког већег камена. А неки пут ми чисто лакне када се камен измигољи и остане читав...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Монаси страсни голи се секли, крај буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и пекли ране колена прашних.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

МАРТ То сунце зврнда изнад кровова У дану пуном старих послова. Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела. Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак.

Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела. Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Друге девојчице и дечаке виђао је тек како као сенке промакну иза прозора суседних улица, а у дубини, на улицама, као шљунак у клисури, сударали су се пролазници, јурећи ко зна куда.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

То никако није било лако већ и стога што увек има неки песак који зашкрипи под ногама и неки шљунак који се откотрља. Тако је и сад; кад су се сасвим били примакли првом стражару, неки камичак одскочио и стражар,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

на мене гледа, али ја изгледам сам себи као какав дечачић који се игра на обали мора и ужива да онде нађе какав обли шљунак или какву лепу шкољку, а пред њим се распростире бескрајни океан истине, дубок, неиспитан“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у дестилерији тињао вјероватно још од суботе под погодним вјетром у ноћи разбуктао се и за неколико сати све уништио. Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар.

Углачало се као морски шљунак у вјечитом крилу плима и осека, у непрестаном љуљушкању валова и пјена. Сад све прелази преко старих ожиљака милујући

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

својим сећањем додиривао друге пределе али већ имах дан и љубав коју нисам тражио, 2 Ја чујем и видим њену истину њен шљунак тврд међу зубима благ у срцу где ми силази по светлост осетљива звезда.

мисао коју мисли њена ноћ Страх ће осетити само најхрабрији Послушни ће држати цвет у руци Док се срце не претвори у шљунак и време не Зарђа Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете

Краков, Станислав - КРИЛА

Ваљда каквог пијаног морнара. Под људима је шкрипао шљунак алеје. Лежали су сви мирни и чекали. Понеко је ипак плашљиво стењао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно; вагони најашили један на други и стињили се као лепиње; два чопора оваца, што су била у

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сви су зебли од помисли да Морава таложи на дно поплављених предела шљунак, јалову стељу из које ништа више неће моћи да никне и плодове да донесе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Његове падине обрасле су дрвљем, травом, маховином; између травиних листића провирују грумени земље, шљунак и камичци, а по трави лежи суво лишће, борове шишарице и иглице.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Јутро. Двориште чисти слуга Јован. Рије лопатом блато. Испред чешме избацује шљунак и рашчишћава пролаз бари. Из куће силази слушкиња носећи велике тешке ћилимове, да их растресе и испраши.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки... Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река!

Ко зна колико је ишла! Ко зна када у море заронила! Шљунак на обали не говори о томе. Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности