Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
доба, пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и
А кад чују да се је злато у шљунке претворило, онда ти почну, ка' и остали људи, један једно а други друго говорити; а како упазе старога сеоскога ђака,
Злато кад стоји задуго закопато, оно се мора претворити или у угљевље или у шљунке, ал' оно је злато те злато. Хего слушај дер ти, кумашине вуче!
Хего слушај дер ти, кумашине вуче! Нити ти тужи, ни запевај, него ти добро чувај те шљунке, и теши се с њима како си се и пре тешио, то је све за те живо злато како год и прво, закопано стојећи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тај ти братац баци мојих пет форинти у фијоку онако отприлике како смо ми бацали шљунке у Тису. Видим јасно да му тих пет форинти не требају, и да ће их тако баш и заштедети.