Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница. У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Право би било да човек узме батину, пак да вас обојицу шћера. Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје.
прегажена, како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари Југ-Богдане, иако је моја данас љуба, љуба моја, ал̓ је шћера твоја: срамота је и мене и тебе; но мој тасте; старац Југ-Богдане, мислиш ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у
ране допануо: кад дијелих мегдан са Турчином, о мој тасте, стари Југ-Богдане, онда мене љуба обранила, љуба моја, мила шћера твоја, — не шће мене, поможе Турчину“.
шпаг — џеп шпотовати се — ругати се штити (штијем) — читати штогоди — штогод (штогоди је због стиха) штоно — што шћера — кћи шћерати — стјерати, сатерати шћерца — кћи шћети — хтети шумадински — шумадијски шуркулија — шала шутјети