Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их.
Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година.
По што дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а
кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају. Тако и учинише. Одмах затим полегаше.
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука. Краљ кад чу кукање изиђе да види шта је.
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошаље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: — Узми ову чашицу и понеси твојој шћери, нека ми њом пресека море да остане поље.
Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: А шта је било са Анђом? МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после! Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали. Чуло се споља како она изнутра запомаже! А стража је после привела овога њиовог!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве? СТАДЕ ВЕЛИКА ГРАЈА НАВРХ ЦРКВИНЕ, НА СЈЕВЕРНОЈ СТРАНИ ВИШЕ ЈЕЗЕРА.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
одговори: „Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на
” Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
” Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: „Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.
” Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити.
него одскочи с долине те његовој истој шћери на скут, а она видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне руке, и пружајући руку пут свога
скочи и као да га рукама поткријепи и загрли, почне од жалости над њим плакати, док се на један пут освијести и рече шћери: „Ти си моја жена, тако је зар Бог осудио, и ти ћеш бити царица мјесто своје покојне матере.
” Цар тако и учини, и теке стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за свадбу.
Цар по том хођаше на многе бајалице, али му свака одговори да томе лијека не зна и тако не могући шћери своје повратити, више се не ожени.
Када га пар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: „Ево ти мужа!” Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по
нејахана и ждребну кобилу, и од свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па онијем прахом поспи ране својој шћери, те ће одмах бити као што је пријед била.
шћер одведе дома, а жену привеже коњма за репове и нареди својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи раскину, те пасју душу испусти. 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га већ старост дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их.
Како то цар чује, одмах отиде у двор па yппаво у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа! Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по
Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Гдје ћемо спавати? Он му одговори: — Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиде година.
Пошто дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу, кад у соби краљеве шћери заспале. Онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а
Онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају. Тако и учинише. Одмах затијем полегаше.
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука, а краљ, кад чу кукање, изиђе да види шта је.
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати; ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути и да ће се она за све бринути.
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошаље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
се и стане мислити шта ће учинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: — Узми ову чашицу и понеси твојој шћери, нека ми њом пресека море да остане поље.
Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! 1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?
Кô да ниси спавала никако?'' ''Негдје славуј пјеваше са гране, Па га слушах све до зоре ране.'' ''Моја шћери, моја туго, јао, А ко Ти је њедра раскопчао?'' ''Не карај ме, не љути се на ме, Пуце, мајко, попуцале саме...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио! Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио? Знаш ли, зете, — не знали те људи!
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи према
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи према тебе“.
“ Мајка Анђи онда проговара: „Бре, не преши, моја шћери драга! док видимо ко је и откуд је, што ли иђе тако по свијету“.
Илија одведе ђевојку, одведе је у бијелу цркву, па је вјенча себи за љубовцу; лијеп пород с њоме породио: двије шћери и четири сина; у младости шћери поудао, у старости сине иженио.
је у бијелу цркву, па је вјенча себи за љубовцу; лијеп пород с њоме породио: двије шћери и четири сина; у младости шћери поудао, у старости сине иженио. Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо!