Употреба речи ђаво у књижевним делима

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ Садржај И 2 ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О

пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у гроб цара лазара 1957. ЂАВО НА СЕЛУ 1.

и рука; да се руке, везане наопако, дреше да би везале брата јединога; да се од ђавола ослобађа тако што се црњи ђаво прогласи за бога. ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори!

Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Сутра пођемо преко Дрине у велику ордију. Уђе Чупић, лађа препуна; ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен, прикладан, повика: „Улази, улази, попе; кад ја смем, и ти

краљ напише књигу оној краљици, иште да му даде неколико градова, а неколико да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље књигу по са̓ији (књигоноши), но узме те свеже прапорац на ногу, пак собом сам однесе краљици књигу.

Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две бабе из Подгорја. Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама?

Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији. Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки! Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?

— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!... Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази! Само нека то легне једанпут.

— Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи.

— Оно твоје »добро јутро«... Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се. — Море, газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те није

— Море, газда-Радоване, обиђиде ти мало подаље, док те није однео ђаво! — што, чедо моје? — Чедићеш се Ти никакав, док те одадерем овом мотиком! — осече се Марица.

— рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. — Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.

— Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. — Не могу никуд да се макнем од њега! Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи... Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...

хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...

Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво! Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити. Хајде ја, хајде...

Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега. Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу! Оста и оно и бубањ као у уваљано. Утом Среји пукоше обе жице.

Прими Тиосав паре па оде гунђајући сам: »Лепо мени вели Живана: ,Не свраћај, море, оном Цинцару!' Аја, не даде мени ђаво! Баш, ако ће... Пре ми закиде три оке вуне, закиде ми једном две оке лоја, једном оку граха, сад четири воска!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!... Оба се побратима загледаше у једну девојку!... Била је то Јелица Севића.

Станко погледа пренеражен у њега. — А ко још? — упита. — Е, мој синко!... Ђаво је ту своје нокте умешао!... То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... — Ама ко је, тако ти бога?

— поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи.

И сам би им ђаво опростио, али он никада!... Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом.

— Истина је. — Па кога то? — Палалију и Станоја из Зеока. — А што? — Ђаво их знао. Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. — Па што им иду? — Кнежеви су, брате.

Маринко га је гледао. Његово око као да му је у срце продирало. Он је видео борбу, ужасну борбу... Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем. Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!...

— Што треба — рече Суреп кратко. — Добро. Али нама треба много штошта. Суреп само слеже раменима. Са Станка је ђаво кожу дерао. Он не могаше појмити то његово очекивање.

Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом. Заврзан се правдао друговима. — Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка! Волим га што не мирује... Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.

волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта. И, чини ми се, највише волим због Сурепа! Ђаво један!... Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...

Не питај!... Ја сам волео Јелицу. Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!... А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!... Кајао сам се, али доцкан...

па лепо изгубих памет!... Кајао сам се, али доцкан... Хтео сам те потражити, али нисам смео!... После... ђаво однесе све... Станко одмахну главом и рече: — Ех, брате!... Па онда?... — Онда...

Па онда?... — Онда... онда се почело пакостити с обе стране. Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... — А, онако, ниси крив? — Очију ми, нисам! — Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!

— А шта ћу — каже сестри — с овим новцима? Ово је проклето!... Ово је ђаволско!... Ово ће ђаво однети како је и донео!... Као што видите нема ту среће ни живота!

Оваки случајеви мене само драже. Све ме копка неки ђаво да видим да л' она у ствари мари за ме, кô што ме ви сви уверавате. Тог вечера после вечере играли смо даме.

— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. — А шта ћете с њиме?

— Опет лудо питање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? Ђаво га знао шта ми би! Ја одговорих: — У дромбуљу, госпођице. Она се малу збуни: — Опростите, ја не знам шта је то дрр..

Потражи је и наћи ћеш! Мене је мимоишла чаша која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту. Ђаво ме је терао, два-трипут сам лапнуо да сркнем из ње, но мој добри геније држао ме је за њушку. Охладио сам се.

Али што се мора — мора! дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем да мислим на женидбу.

— Не бисте? А зашто? Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање. Ја не одговорих ништа. Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ви то зачудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком. Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама!

— поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине. — Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости! Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим.

И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу.

Увек се њој тако неки ђаво морао десити. Бадава, морала је признати и сад, и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија, али и

— »Та, та, та, госпоја Сидо,... Персо. Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.

Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво са оним његовим смејањем. — Хе, хе! Ту сам, ту — понавља Шаца. — Срам вас било!

Ај, јесте л’ то промислили?! А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши.... ни магарац се, каже, није прославио са оноликим његовим... Ал’ шта ћемо брез месечине?

— чу се још издаље Шацин глас. — ’Ајд’-’ајд’, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола! Само немој после дрéкати кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи слово

!... Аћим је јуче ујутру, пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг. А његова Криста..., ђаво од жене! А лепо сам ја њега учио и диванио му: »Аћиме, море, Аћиме, слушај ти мене!

— За име света, па зар се баш тукли!... А који им је ђаво у тим годинама?! — Формално тукли. По селу само о том и говоре. Идем да чујем још штогођ. Службеница!

а затим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки — натруков’о, нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.

— Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила, не пуштајући га. — ’Оћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!? А ди ти је сад?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Плакао је пред дужником довде док му није пружио новац са: „На, нек те ђаво носи!” За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров „ауспрух” у подруму крадом попио.

— Ви сигурно мираз подразумевате? — Канда сте погодили! — Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка. — Једно ми је тако мило као и друго. — А како сам ја пошла за мога без мираза?

— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта? Ни ђаво не би с вама накрај изишао!

— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта? Ни ђаво не би с вама накрај изишао! Тако су се љубазно донекле кошкали.

— Није баш тако. Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан. — Ала сте ђаво! — Много сам света прошао. — Обећање испунити, то је поштење.

— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро! Морате да ме пецнете. Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.

— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра. — Није баш ни тако! Знам ја њу; ђаво је ова; само се чини тако, да ме лакше улови.

— Овде, Љубо, мораш јако пазити. Гледић је човек озбиљан, господска изгледа. Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.

— Марта, да знаш да су ово просиоци. — И ја би’ рекла, јер су тако улицкани. — Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести. Обадве, лепо обучене, иду у кујну.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Душо Јуцо, оћи да си сви Грку радуи за твој род. ЈУЦА (у поласку, за себе): да вас ђаво носи! (Ошиде). ПОЗОРИЈЕ 8. ЈАЊА (сам) ЈАЊА (сам): Проклето Ева! Има више памету него ја. „Коликој изгубио кир Јања?

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ „Ти си могао мирно живети, у митрополита сербскаго резиденцији, али ти није ђаво дао мира. Хоћеш у Росију. За полковника! Е сад држи! Потписао си!“ „Потписао сам своје дечице ради!

А та Евдокија, упаљеница, ушла је као ђаво, и пролеће, у њега, и хтела да га скрене с пута.“ Божич је имао искричаве, сиве, очи, а све је на њему било сиво, чак

Павле није знао шта је то, али је слутио шта је то. Предлагао је да и мужа позову. Волков је викао: нек ђаво носи мужа! Нек чорт узме мужа! И све мужеве на свету.

Све би кренуло да може. Ко не би кренуо, кад би знао да нас негде нешто лепше чека? Петар, коме ђаво никад није дао мира, запита онда, гласом новорођенчета, Трифуна, да ли се и госпожа Кумрија и та њихова рођака,

За Кајзерлинга рече да пати од кијавица. За Волкова, да му је умро отац. За Трандафила, да има жену која је прави ђаво. Темишвар је описивао, као да је јуче у њему био. Исаковичу рече да може бити, сваки дан, при његовом столу.

Било па прошло, а као да никад ништа није ни било. Али се госпожа Фемка смеје тако весело. Ђаво је то. Кад би се женио, такву би жену узео. Мрак је у животу – само је веселост што светли. Ђурђе опсова Трандафилку.

Што рекао поменути владика Живанович: узврда се свемогући канцлер у Бечу, од нас, сиротиње, као ђаво од грома! Ништа то, међутим, онима на Двору, више није помогло.

Теодосије - ЖИТИЈА

земљу заједно са силама које су одступиле с њим; који је отац зависти и мржње и лажи; који је од почетка човекоубица ђаво; који позавидевши првом човеку Адаму на почасти и подигавши се мржњом на њега, вешто је удесио злолукави да и њега

Такав је плод тада исконски сејач зла и мрзитељ добра, ђаво, жњео. А христољубиви брат, тадашњи самодржац Стефан, написа писмо богоносноме и блаженоме Сави, молећи и говорећи:

Амин. И о јересима слово да вам говорим наумих, јер многе све од почетка до сада ђаво намисли да посеје, к да многи кукољ зловерја преко безаконих јеретика који му служе у васељени расплоди.

добро управљала, и све више напредоваху, јер живљаху у Богу и у великој радости и весељу беху душе њихове у Господу. Ђаво, који од почетка мрзи добро, успео је да подстакне завист према њима. Подиже на њих завист краља угарскога.

А онај који од почетка мрзи добро, непријатељ људи ђаво, наоружавши непокорношћу млађега брата против старијега, Владислава, велим, против благочастивога Радослава краља

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ја само приђем комаду сланине, додирнем га брком и — хоп! њега нестане. Шта се с њим деси, нек сам ђаво зна. Тек ти само чујем свог чича-Тришу: — Овамо, разбојниче бркати, камо сланина?! — Однио је миш — кажем ја.

! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Упитах га шта је то што постоји, а он рече да нема времена за празне приче: њему је јасно који је мене ђаво одвео да слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице већ избија, он мора да се чисти,

Песница ме је сврбела као сам ђаво. Ударићеш га у њушку тако да ће се прострети као стрина! - наређивао сам себи, иако нисам био од оних који су се

Хтедох да се јавим, али се сетих где смо и пођох даље. Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво. - Да ниси ставила и комад олова поред ње, Рашида? упитах је. Рече да није. - Само камен.

- додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман? Сасвим нам је добро кад смо сами! рекла је, јер је у неким стварима била јединствена.

То ме је, коначно, избацило из коже, сви ти дани које ћу провести као идиот. - Који ти је ђаво? - Рашида ме је повукла за надлактицу и унела ми се у лице. - Зар ниси чуо да сам све спремила? - Чуо сам. Шта онда?

И нећу! Мангупи су говорили да је јунгфер и у томе је морао лежати неки ђаво, иако и не бити јунгфер није богзна шта. - Како би било да мени препустиш ту малу?

Тек: та звона су звонила као да је сам ђаво вукао за уже, а онда више нису ни звонила, али ја сам их чуо како ми одјекују у утроби и тако сам знао да се нешто

Родитељи су без намигивања говорили да ме је требало избацити из школе, а Мита Попара бежао је од мене као ђаво од крста. Био је убеђен да ћу му наместити њушку чим се нађемо на метар раздаљине. И није грешио, уосталом.

Сада мислим да је и кроз платно морала осећати мирис мочваре у којој је одрасла, а можда је био и неки десети ђаво. Ту никад не можете да будете сигурни. Шапнух јој да буде стрпљива и приближих се Рашидиној кући на. пет метара.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра слатко се смеје, брише очи. — Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! Чамча ћути, па опет настави: — Знаш шта би сад добро било, Софро!

Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде. Па онда у економији, по школама, у подруму.

— То је лопов, тај ће на вешала доћи! Па је л’ много украо? — Тако једно двадесет форинти, каже шегрт. Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо. Хоћеш ли се женити? — Хоћу. — Па гледај једаред.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Отпутовао је из дома братовљевог, кроз неколико дана, наврат‑нанос. И није се лако враћао. Бежао је од њих, као ђаво од крста, шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заштитна моћ имена Вук потиче и отуда што је у српској религији вук хтонско биће од којег и сâм ђаво стрепи. Према мишљену Чајкановића, вук је некад био главно српско божанство.

неповољно и тамним бојама сликају женску природу: „Све зло долазило је одувек од жене“; „Нема пакости пад женском; „Ђе ђаво не може свршити онђе бабу пошаље“; „Жена вере нема“ итд.

Према једном веровању из Сврљига, када ватра запишти, То значи да се боре ђаво и анђео, па тада ваља да дете (мушко), као невино, неким дрвцетом џарне ватру како би помогло анђелу.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Чедоубица, прељубник, најахалац, онај кога злопакосни ђаво узе, бабун, богумил и јеретик, слабић који на суду не говори право, човек који скрнави иконе светих, биће сурово

За љубавне исповести монахиња које је однекуда из пакла на сунце изнео пакосни ђаво. За писма туђинског војсковође кога се трагична страст дотакла према властелинки крај Вардара.

МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ За оне што се због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји другови из разреда носили и по

Да се захвали. По соби су пијукали тек излежени пилићи. Једна старица их је гонила, вичући: »Иш, ђаво ти срећу понио!« С времена на време, када се изгубим, долазим у ову кућу да се поново пронађем.

— Најзад, улупати чврст снег...— настави шеф сале. — Куд гледаш тамо? Биће ти ђаво крив кад будем после пропитивао! Ставити снег у масу и овлаш измешати. Од ове масе, шта?

Матавуљ, Симо - УСКОК

— А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом!

А, бјеше њешто и кичељиства, због бојева, због тога, које се племе и братство боље поднијело, то нам ђаво понио и славу и јунаштво! — А владика? — пита Марко. — А шта може владика!?

Има у ћесаровини још: Талијана и Нијемаца, од којијех је и сâми ћесар. — А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао! — рече Перо Пуров.

Прекиде их кнез, викнув: — Ха, ђаво ве позобао и са вашијем принципом, е не видите е мрче и снијег замете! Ха, попе Марко, соколе, шени!

Милица држаше братанића. Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо!

— Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега. Чусте ли ђе га нуди да остане с нама. Буди бог с нама.

То је будило већину домаћих, дјецу пошљедњу; сви се крстијаху, а многи одмахнуше главом, рекавши: „ђаво ђетињи!“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже.

Хоће граф у чету! Хоће да се у пјесмама помиње! — И хоће, занаго, тај ђаво ђетињи! свети владико! — прихвати Мргуд Шутов... — А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте. МАТИ: Но, доста већ, иди те гледај за довече! ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.) МАТИ: Луда девојка! Али тако свака мора мало да прозанати.

ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је. КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац. ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна. КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш! ДЕВОЈКА: Е, благо да!

А овако код оца... ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је! КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба? ДЕВОЈКА: Ђаво га знао. КУМАЧА: Ваљда нас нећеш ни у сватове звати. ДЕВОЈКА Е, нећу да!

Како очи затворим, ето ти ми свадбе. Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине? Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2.

Кажи ми како ми можеш у очи погледати? МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом!

МУЖ: Нисам ли дао за дрва? ЖЕНА: О, дрва! Измисли још штогод. МУЖ: С тобом може ђаво на крај изићи. (Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна!

Како се, то јест, наодите? МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали. ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао! ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест.

МАТИ: Упути се брже-боље, да не издангубиш. МУЖ: О, налепе моје! ЖЕНА: Гледајте га, јошт се он тужи! МАТИ: Да га ђаво носи, и који те је први довео! ЖЕНА: Онај нитков, онај, свему је он крив!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо мудрује један невољник у Причи о седморици из апсане. Детињство, као поетски

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

: Маните бестрага, може ми пресести. МИЛЧИКА: Како? ШЕРБУЛИЋ: Чујемо да ће бити инквизиције; па, богами, може се ђаво излећи. МИЛЧИКА: Ви сте радили за народност. ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност. Кад мене обесе, начаст вам народност!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— брани је Јова. — Кад је то било? — Море, зар је једаред? Да је једаред, па да човек рекне: Нека га носи ђаво! И после, да је само то... — Е, па оно треба само један да викне: Уа! — Није то, брате Јоване, »Уа!

Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао. Остао је једнако где је и био. И он увиде да је исте среће и судбине

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра. Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела.

Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете.

Врти му се тај мозак витешки, Цели свет се око њег' окреће — Чини му се ни ђаво га неће. Зборио је што је лепше знао, Чинио је што боље могао, Ал' кад виде да не може тако, Домисли се, обрте

“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева. „О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо.

Ох, ђаво клети свуда светом њуши, Па јаде справља човечијој души. Ма ко то беше што му се продаде И божем друсту те удари јад

Ма ко то беше што му се продаде И божем друсту те удари јаде? Да л' ђаво њему обећа колајну, Те дивну тури на видело тајну; Ал' да л' учини ради новца клета, Да залуд гину она браћа света?

унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.

Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.

59. По његовим по сватима Намисли се уклонити, Своју другу сад он има, Треба њојзи веран бити; А да ђаво још је дома, Видела сам затим ома. 60.

“ Са се дере златне ките, У образ и баца злоћи: „Нај то теби, вражи коте! А доћи ће ђаво по те!“ 31. , крило наше, Вазда светло лице твоје!

Збогом остај, моја веро лепа, Да гадно ли ђаво те поцепа!“... Грдно ми се растадосмо тада, Ал' је могло грђи бити јада!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком, особито с грешном женском чељади,

Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате пребио!

Никад с њима нијесам волио ићи. Куда те само ђаво надари да га учиш оченаше? Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти украдем свијећу, а?

он џабе био онај дједов „весели Ниџо“ од кога се уви јек очекивала само каква неподопштина и замешатељство које ни сам ђаво није кадар да размрси. А шта је сад ово, најновије? Како шта је!

Тих дана, дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост, донијеће ти ђаво у нашу кућу брадатог иконописца скитницу и, заједно с њим, просјака инвалида Станка Веселицу с његовом дрвеном ногом.

ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи. То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи!

Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво. По селу се прочу како је Сава не само украо него и увриједио америчког предсједника Вилсона и његово величанство,

— А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи. — Ђаво га поучио! Јес видио, мој ђедо. Ма станидер, ти! Командир одшепеса иза зградице и дере се у правцу потока, одакле се

Тутњи у њему и око њега, врше ђаво по црноме трњу. Једна истурена јединица Крајишника већ је доспјела до друма код Болеча, на сам праг Београда, и ту

— Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом! Дошло некако Илији тако при души као да се у овој окто

— Нек су, вала, и они, нек их носи ђаво! — мрморе по јарузи преморени људи, јер им од штрапаца и напора није више ни до живота, а камоли до тамо не знам какве

Ето, тако ти је то, другарице муслиманко, мајко моја мила, нек ти је жив твој Дедо, па какав био да био, ђаво с њим глогиње млатио!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... А он, знаш га, жива ватра. Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво? Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе?

што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа првом сину из облака црног сину севотином

„Хоћеш да ти кажем право? У мени је бог и ђаво, диван ђаво кâ и бог: испод неба твога чела снела ми је врела жела зрак боговског ока твог; а владалац уђе мрака из

„Хоћеш да ти кажем право? У мени је бог и ђаво, диван ђаво кâ и бог: испод неба твога чела снела ми је врела жела зрак боговског ока твог; а владалац уђе мрака из облака

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ

156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА

244 ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ 245 ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И

Пошто поједоше, мали као ђаво нађе нешто женско па рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо. — Какву краљицу, ено краљице гдје спава!

— Ја сам, — одговори ђаволски краљ. — Ко си ти? — упита га краљ. — Ја сам ђаволски краљ, — рече ђаво, — пусти ме па ћу вас оставит честитијем — и обећаваше полу свог краљевства.

Ето, то је, жено! И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити?

Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво. Он одведе дете у своје дворе и преда га једној старој баби да га учи, па се опет врати на овај свет.

Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с оног света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти казати.

После некога времена дође ђаво и запита дете: — Шта си научио? А оно му одговори: — Нисам још ништа. И тако прођу три године дана, и кад би год

Најпосле га запита ђаво још једном: — Јеси ли штогод научио? А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.

А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао. Онда се ђаво расрди, па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди бестрага куд те очи воде

сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: — Кривда! И тако добри изгуби стотину цекина.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака.

КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи! КУМ: Ево како. Она почне: „па, убио га бог; ђаво да га носи, како сам се усрећила, боље да сам цркла“. Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!

МАКСИМ: Е гле, шта овај будали! Море, гди си видио да жена треба да је ђаво? Ах, зашто мене бог прокле, те удари на аспиду!

МАГА: О врага, не знам, како да ти угодим, да се не љутиш. НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи! Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви.

Отоич сам видио једног ући кроз пенџер, мал’да није докторов разум украо. ИСАЈЛО (гледи у Манојла): Биће тај ђаво. ШАЉИВАЦ: Идите само погледајте, па ћете се уверити. ИСАЈЛО: Ајде, Манојло! (Оду у собу.

ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете? МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи. ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао. ПОЗОРИЈЕ 9. (ДОКТОР, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР: Зар ви не чујете кад ја вичем, јелте, или вас ови трују?

КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби, или ти о мени сумњати. Ако се нећемо ми, као комше, пазити, да ко ће?

“ СТАНИЈА: Та је девојка анђео? Ђаво, ђаво, што нема образ. ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот,

“ СТАНИЈА: Та је девојка анђео? Ђаво, ђаво, што нема образ. ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот, моја

АДВОКАТ (опет је гура); Фемо! А-ја, не чују. (Диже је). Доста, шта је то? АНИЦА (устајући): Јао, ђаво те носио, јао, фландро једна! (Трчи на Фему). АДВОКАТ: Вето! (Заклања Фему).

Оне се распусте). ФЕМА: Шта се ви ту мешате, господине? АНИЦА: Ко те је поставио пандуром, ђаво те одно и с фишкалом! АДВОКАТ: Малеферіатае! У присуствију мом тако и мене да дехонестирате! Знате ли ко сам ја?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Ода горе и доле.) Шта си се усићила? Оћеш да те молим да говориш? Јогунасти роде, неће ме ђаво од тебе нигда курталисати! ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу.

ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу.

ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати.

СРЕТА: Море ти, мислиш да сам ја пијан, ајд, ајд! СУЛТАНА: Шта? (Погледи око себе.) Гди сам ја, гди ме је ђаво довукао? Пу! Како смрди! СРЕТА: Ти не знаш гди си? Дедер, јеси ли навиксовала чизме?

СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме.

СУЛТАНА: Ја сам ти сто пути казала да нисам твоја жена. СРЕТА: Ја знам да си ти наша госпођа, зашто је ђаво ушо у тебе као и у њу. Него кажи ти мени оћеш ли са мном на бал? СУЛТАНА: На какав бал, гди крпе играју?

Вуци се брже, да не дангубим. СУЛТАНА (отвори врата, пак преступивши праг). Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести. Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта?

ТРИФИЋ: (На моју душу, она је, али да се учиним да је не познајем, може бити да ће јој то помоћи). СУЛТАНА: Сам ђаво овде мора играти, други нитко! (Трифићу.) Шта ти мислиш са мном? СТЕВАН: Није господин твој, ти!

ПЕЛА (покаже му руке): Ево, милостиви господине, по овим се познаје да сам ја Пела. СРЕТА: Да ти ђаво носи и такав посô и такав ред. (Пели.) Чекај ти, вештицо!

ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Изаћи ће вам на нос оно ваше забављање, када сте долазили у седам, затегнути као сам ђаво, миришљави, млади, пуни неких слатких очекивања, кад сте стизали под онај јавни сат каснећи по педесет минута и

Будите хировити: нека липшу, нека изгубе посао, нека пропадну на свим испитима, нека их ђаво носи, јер све ћете ви то после платити, и те како платити!

Ништа! Непрестано си неког давола чекао, и он је стварно стигао једнога дана, тај ђаво, мислим, али, соррy, било је већ касно. Хоћу да ми се све дешава одмах. Ево сада!

И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене. Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао.

После изнесоше тв-кењаторов сто са микрофоном, а унесоше „Лаку ноћ, драга децо!“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти.

Ни хладов хладак ни од влакна влачак а гладан што сам, то ме ђаво куша. Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: А, врло срећни! Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити.

(Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи! АЛЕКСА: Апропо! Јеси ли ти, море, што јео? МИТА: Богме, ваше сијателство, ја нисам.

МАРИЈА (уђе у собу): Пустите ме само да се с њиме разговорим... Алекса! АЛЕКСА (тронут, на страни): Баш те сад ђаво нанесе! МАРИЈА: Тако треба? То је лепо? Изварати од сироте девојке хиљаду форинти, прстеновати се, пак онда побећи?

Иди и тражи себи срећу. МАРИЈА: Ах, ја немам другоме него који ме је изнео на глас... Алекса! АЛЕКСА: Да те ђаво носи! (Напрасно изиђе.) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.

Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак.

Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу! Овога хоћу, овога нећу!

Припреми зубе, па га извуци. Увек се хвалиш како си јак.“ Прискочи Жућа, зубима шкљоцну, ко да је ђаво ушао у њ, повуче једном, цимну из пета, извуче стари сељачки гуњ.

А месеци на Сатурну започели трку бурну као да их ђаво гурну. Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Пази, пази — говори нервозно командир — сакупљају се око онога, па ће им ђаво бити крив. — Нису већ два дана ништа јели — додаде потпоручник Александар. — Море, зар им је стало до јела сада!

Како да ти кажем, ни мени није лако, а велиш мука је и теби, па баш нам ништа не би фалило... — Видим да си ђаво... — На своја места! — зачу се команда, и батерија крете. — Не да ми се — вели очајно Александар. А знаш каква је!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Платићете !... рече она, па се огрте и оде преко дворишта. — Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се. И куд ме ђаво наведе да је дирам! — Није требало, одговори му Стојан.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Долази Јелисавета. Узнемирена је.) ЈЕЛИСАВЕТА: Шта се то овде догађа? ДРУГА ГРАЂАНКА: Ништа, дошао ђаво по своје! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Чекамо да изнесу лешеве! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар се то овде десило? ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Овде!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

носи, а душа нам значи један степен више, небу, што високо, звездано, мирише, ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све, ђаво носи. 1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.

На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади. ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и никог, никог не

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У риту, одмах с краја, према селу, заклоњен врбовим џбуном, на једној џомби, седео је ђаво. Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело.

Трска је листала, а локвањ је тихо љуљао свој бели цвет на води. Ђаво је седео, па је, од дуга времена, на доколици, узео једну трску и правио карабу.

Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у

Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже

што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши се у уво. Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани.

Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани. А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и

док није, окрећући се све унатрашке, загазила у рит и заглибила се у муљ са све четири ноге преко колена. Ђаво се смешио од задовољства, гледајући њихову игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око

игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако да више није могао да настави свирку.

Кад виде да му се крава заглибила, рече: — Но, ту мора да је сам ђаво умешао своје прсте — и оде у село да нађе људе да извуку краву. — Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?...

— Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро! Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину!

— Штета, млад човек! — говорили су. — Па и није био рђав човек. — Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. — Жао ми га грешног! — Тхе, шта ћеш? Ко му је крив!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.

Једна је рука већ залутала... — Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу!

Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус....

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

? Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? Што дижеш ларму по новинама?

— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!

! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет.

И заиста! Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену. Ни они сељаци и суседи, ни дај

Извуче га као да је Дон-Педров присталица. А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом

сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера).

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ево га и један гигантски морски ђаво који, бежећи, носи на својим широким леђима неколико мањих риба приљубљених уз њега као спасиоца«.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу! Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба овако радити...

И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на

КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи! Поп грешника за грехове пита, да га ђаво није превластио, а ђавола јошт нијесам гледâ да се попу исповиједао.

КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти.

Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти. Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића.

Свак је држи, опрости ми, Боже, кâ да духом светијем прозире. Донио је ђаво међу нама ево има двије три неђеље, па је сада, што није никада, ударила каживат вјештице.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио дима из димњака но га храни ђаво итд. Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде.

Ђакон у својој простој побожности, слућаше Бог зна шта; можда да је баш ђаво у близини, па дрхтећи завапи: „Помози, Владико свети!“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе.

“ наниза Јока, прикривши руком уста. „Па сад ћемо све дознати, мамо“, рече Стана, смијући се. „Овај мали ђаво говори нашки као и ми.“ Сердар се бјеше већ разонодио и припалио, те понуди гостима своју дуванкесу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар,

“1 Да им се име не би споменуло, казује се „нечастиви“ за ђаво, „вран“ за враг, „дугачка“ и „неспоменица“ за змија, „окамењак“ за вук, „поганац“ за миш, „каменица“ за вештицу,

материја везана за разна бића: а) митска (страшила, чудовишта и приказе), б) религиозна (бог, свеци, анђели и ђаво), и в) историјска (владари, легендарни јунаци и трагичне личности).

Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио! Ђаво ти чорбу посркâ! Живео, дабогда, од петка до суботе! Зашто се гођ до’ватио, све ти се у камен претворило!

На крвничка врата просио! Не смирио се кô коло млинско! Од руке му ништа не родило! Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор! Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена!

— Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма.

Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут.

— Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради.

— Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају.

— У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети. — И пањ је леп обучен и накићен. — Није толико ђаво црн к о лико га молују. — Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац.

— Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка.

— Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена. — Прав дијел, дуг мир. — И ђаво зна шта је право, али неће да чини. — И ђаво кад право има, ваља му разлог дати.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. 43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10.

СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА.

— Кад већ уже прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, уватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест.

Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави

“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одма запита човека, каква га је срећа ту донијела, да га избави; и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек каже, да

у тој рупи; а кад му човек каже, да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад, да је извади: онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена! и ти могао с њом живити! И опет дошао да је извадиш!

— Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари, и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.

љекари и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у

Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си, побратиме!“ — „Ту сам“. „Е добро!

“ Човек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога

Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не

Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

књига лазарет — болница, контумац лакедемонски - спартански ласно — лако ластив — лукав ластиви — искушитељ, ђаво лекарство — лек лекоумије — лакомисленост Лесинг — Готхолд Ефраим Лесинг (1723-1782), немачки писац лест — превара

чувство — осећање чувствовати — осећати чуждоместан — странац шар — кугла, лопта шат — ваљда шејтан — ђаво шизматик — отпадник шкапулати — избавити шпацирати — шетати штедар — дарежљив штетовати — штетити што-либо —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати

Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно

да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен. — Да ниси ти тај, Грго, болан?...

“ Тијем начином Бакоња поново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.

И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутрадан! Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез

Брне једва дође до ријечи, те викну: — Затвори врата, ђаво те однија!... шта ви... Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите...

Станите, липи господине! Бакоња погна касом. Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

црна рука; на слави манастирској двапут је видела ту чађаву руку и била јој ружнија од козјег чапоњка, није она, ђаво је То у њој помислио.

Света славо, казни само мене, само мене. Сумњао је у све мушкарце у Прерову. Јесам, боже, јесам, ђаво ми по души играо. Све знам шта сам згрешио.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао.

Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега? — питали су се родитељи, а око дечака је расла празнина. Другови су већ отворено бежали од њега, рибе и

Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова? Али ни једни ни други нису хтели да одустану од тражења, и, коначно, стигли су до

Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао. Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог! Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде? Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се,

И таман се Јаћим почео борити са овом другом душом, кад га неки ђаво стаде дрмати и трзати за рукав од кошуље. Јаћим као отвори очи, подигавши своје густе веђе, али их још брже затвори,

да ми други говори, па нека буде што буде, нека ме парају, учени су људи, и нека, ако могу, пронађу који је ово ђаво што се не види и не чује, а живу ме у сржи поједе, да ми је и сам живот додијао.

— Ама шта то уради, човече? — Па ти ми санћим галантира, па ево шта се уради: тупо к’о, ђаво, виђи сам. — Па добро, јеси клапуњ’о?

Зашто сад? — Сад са Швабом. Оће, веле, да их прогута! Поћутавши кратко време, Господ опет одсече: — Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују! — Молим, а победа? — пожури се св.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Пет рана, и пет највиших одликовања за те ране. У младости, душа и оличење завјереничког превратничког покрета, ђаво у људској кожи.

вријеме мирно надзирао утоваре и истоваре, потписивао бродске манифесте и соннаиссемент-е, док је у њему плесао ђаво.

Јест! Али ђаво и лежи баш у томе што се у даном моменту у човјеку одједном све преокрене, у њему зине један неслућен амбис, тумбе се

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш. Ти си још невешт, а власт је ђаво. Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... — А, за то не брини.

»Па каква је то девојка?... Зацопала се у разбојника!... Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем. Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како

Ха, да се нису раније знали ? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство. Јест, то је. Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему? Она зна да је разбојник, и све... па опет... Хм... женска посла — ђавоља посла!

— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе. — Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка.

— рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. — Море махни ме. Беше тамо један... ђаво га знао... Некако ми се чини сумњив... па одох раније.

— Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако ... шта ти не ради... Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира. Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене... Тако... смејемо се...

Црче од муке за оне паре. — Што он мене криви за Пантовца ? — Ђаво га знао. Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто

»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем. Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа

Пази ме, знаш, много. — Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! — Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно.

видиш: жена сам!.... Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. — Који те ђаво тера ноћас?... Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?... — Што ће ти ноћас капетан?

— Није ни мрднуо. Ено га у дворишту... Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. »Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште.

А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали... А она матора, Вујова, оно је ђаво!... Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ... А Јово пропаде! ...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА

МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ

Кад, већ уже прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, ухватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест.

Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи, да си ми по богу брат! Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живота поклонити; само ме избави

Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље. Ђаво одмах запита чоека каква га је ту срећа донијела да га избави и шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је

тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је ту прије неколико дана упала жена, и да је дошао сад да је извади, онда ђаво повиче: — Шта, побратиме, ако бога знаш! Па то твоја жена! И ти могао с њоме живљети! И опет дошао да је извадиш!

Послије неколико дана пукне глас да је болесна царева кћи: ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.

љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се. Пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра.

Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам.

Чоек извади своју траву из торбе те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога

Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не

Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: — А, побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао да ти више не идеш за мном?

Ћипико, Иво - Приповетке

прогунђа и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито: —Који ти је ђаво вечерас? Лези па спавај! —Да лежим, а ти да се украдеш из куће? Да, омекшало је, а помрштна, згодна!

А да није тога, нека ђаво носи њу и њену погану крв!... — Говори ти што хоћеш, кад си одумио! Ја не знам ништа, — опет се јави жена. —Мучи!...

Али посумња. „Сигурно то јој није први пут. Жена је ђаво, не да се разлогу, треба да јој се осветим!“ И паде му на памет закон, да неко мора да се и за то брине, мора да се

А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње! Не може ни он, а камоли деца, стока и сва кућа...

Павле пожури и стиже их у путу. — 'Ајмо, брате Илија, ђаво однио и варош и вино! Вино пије вино, па никад краја!... 'Ајмо, Илија!..

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Ви, госпођо, изгледате тако нешто збуњени... преплашени, шта ли? ЖИВКА: јесте, преплашила сам се... Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко.

мисли тако, ако је министарка, да па издаје наредбе: да се мој зет разреши од досадање дужности зета и упути на рад...Ђаво би је знао где би ме на рад упутила. Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Е па, брате, не иде то тако!

(Хотећи да пређе преко ствари.) Како си ти, теча-Јакове? ЈАКОВ: Па, знаш како је кад човек живи на парче. Ђаво ће га знати каква ми је та судбина: на парче сам се школовао, на парче трговао, на парче био чиновник.

” ДАРА: 'Ајде, 'ајде, носи те ђаво! РАКА: Ама, није, хтео сам да кажем министров. ДАРА: Боље иди па купуј и даље новине, кад ти је мајка тако наредила.

Збогом господине; збогом, господине Васо. (Оде.) XВ ЧЕДА, ВАСА ЧЕДА (Васи): Ко вам је ово, побогу? ВАСА: А ђаво ће га знати; сам је измислио да нам је род, а види га сад!

'Ајде, идите кући, идите, нећете ваљда до краја да ми стајете на муку. Идите и немојте, ђаво да вас однесе, да ме оговарате, јер, ко зна, данас-сутра могу ја опет бити министарка.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Наиме, главног јунака Петра Шлемила - он је и приповедач који се поименице обраћа писцу Аделберту - ђаво обмањује тако што му, у замену за чаробну кесу која сипа дукате, одузима сенку и тиме га унесрећује.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Смири се... Дошао ти је у кућу гост... Добро, гост... Не домаћин, не Мустафа, но ђаво из Кудриња... Али гост... Ради овога прага и ђетета!... Причекај... Затвори врата... Разговорићемо...

Надао се он да Турска и није у Цариграду. Њега је притискао Енглез и сваки ђаво из Европе и опоганио, а Турска је онамо преко мора. Тамо ће се некако скрасити.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ

Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К. Саса) Краљ дозива сликар-уметника: „Две ми слике изремечи кистом.

„То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема.

„Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу!

Био један младић у служби државној, Преко чијих руку прелажаху новци. Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља.

Био један младић у служби државној, Преко чијих руку прелажаху новци. Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља.

Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља. Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит’

Превари се младић, уједе га гуја, Заслепише очи од сувога злата — Потроши некол’ко, ах, туђих, дуката. (А ђаво се опет оном крају врати Где тај занат давно у вел’ко занати).

ЂАВОЛСКА БАЛАДА „Што ћу, Боже, што ћу, Жена ми се карта!“ Тако је лелекô У Негдину неко. А ђаво му шапнô: „Хихи, хихи, хи! Па зар не знаш лека, — Хајд’ у крчму, пи!

Па зар не знаш лека, — Хајд’ у крчму, пи!“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао. Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу.

Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу. Гладио им децу Копитом и репом, Задахнô им душу Моралштицом лепом: „Добра деца увек

“ Тад’ је била сетва, Данас је већ жетва; Ђаво жање коров зрео — А то је и хтео. ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Јокан, добићеш јошт и Анчицу. ЈОВАН: Анчицу, Анчицу! Хм, ала сте ви мајс ...онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан.

ЈОВАН: Анчицу, Анчицу! Хм, ала сте ви мајс ...онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим!

ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН (униформират), ПРЕЂАШЊИ ЈОВАН: Ево ме, мајстор Митре. МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите!

Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад све на беду иде! ФЕМА: Гурбијан, ти ниси рођен за пединтера, него за каквог шегрта.

Говори што те питам или ћу другојаче почети. ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Овде се само по моди говори. МИТАР: О, ђаво ти одно и ту моду! Каква те мода снашла, несрећо, кад ти стоје руке испуцане као пањеви. Ко те воспита на моду?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно искуство: пресипање једног света у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога њена провидност Слична

Однесе га пут низ свет, однесе га ђаво међу речи, да се удвара својој властитој сенци, да пева у лажном врту: трице и кучину своје чаробне месечине, псећу

Краков, Станислав - КРИЛА

Поседали су. — Ништа, ништа... да ли живе они?.. — Ха, мислиш жена те се сећа... — Ма ђаво са женом, али деца... Људи се будили. Враћали се у куће и залазили дубље. Котлови су кључали у њима.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!... ВУК: Е, е, да смешна човека! Куда се ђаво поребарке шуња, грицкајући страшиво крајичак чупавога репа, ту се он посадио!... Ма шта ћеш овде, добар човече?...

) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Сасвим зароњен! Од њег’ ни ђаво нема помоћи! РАДАК: Кô да вас не знам ја! Ту чивитарску, каишарску крв!

Ала, чича-Јанићије, неће ли те ђаво натентати да ми још једанпут заповедиш: „Дела, момче, да утопимо чамац!“ А тако се не звао именом светога Порфирија,

СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој бољи смејати, Кад сина видим...

(Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!.

ДРУГИ ТУРЧИН: Имам једно златно пуце на јелеку, у арнаутку ћу га сабити... ХАСАН (у себи): Сам ђаво да је У црном мозгу о том мислио, Подлије ништа не би створио... (Гласно.) На ноге, брзо!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

одозго... О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну сумњу...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова!

Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а ла

Је ли тако и у Срему и равном Банату? Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: То баш и јесте Чега се плаше оне главурде У којима се ђаво укопô, Те их на пркос злобно наводи.

ЂУРАШКО: То баш и јесте Чега се плаше оне главурде У којима се ђаво укопô, Те их на пркос злобно наводи. Ал’ није ђаво — Твој девер, госпо, Канда је узô место његово, Те по вечноме мраку лутајућ На отпор спрема луду светину.

богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе негдашње Црни је ђаво био виновник!... ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!...

ВУКСАН: Да! да! И право има Орловић! Ђаво је онде нокат забагљô Кнез Лазар где се богу молио; Па ту сад, оче, и не помаже Помагања ти дуга молитва... Оружје!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Шједи, шједи, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом!

Немој туј кô будала каква заврзивати... Види ти њега! Он да мени заповиједа! Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио кô неки господар у мојој рођеној кући. — Ама, није, оче прото, већ... — Шта није, шта?! Е, е,!

“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине! Дружи се млого с кнежевом женом, и иду тамо жандарској касарни, па ја не знам...

Кадра ти је и једну, штоно веле, царевину задрмати. Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим. И најпослије доћи ће ми главе. Писарчић: Зар си удовицу оженио? Давид: Како рече?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Јесте! Али, брате, ово К и не личи на слово него на ђерам, или на весло, или на општински фењер... Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова кô драмлије. МИЛИСАВ: И играју ваљда? ЖИКА: Па играју, дабоме.

(Даје му.) Баш да га не ужива господин Вића. (Грађанима.) А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво! ЖИКА: Је л' испочетка? КАПЕТАН: Ама како испочетка? Што смо чули, чули смо! Читај оданде где смо стали...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог! Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

белом волу кога сретне] ђавола са [црним] штапчетом; он треба да уграби ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће

предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити (Караџић, 1903, 194 ид). Ко такав б. л.

гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402). Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б.

У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402). Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б., да светли само њему (СЕЗ, 41, № 163).

С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу. — У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и

— На г. дрво хвата се и ђаво (в. приповетку, БВ, 3, 1888, 103 ид, и моју напомену у СЕЗ, 41, 1927, 519), који се може и отерати г.

По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609). 3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала

При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него душа покојника (о. с., 223 идд).

скупљају се ђаволи (СЕЗ, 41, № 58). Кад је у Пољицама један фратар истеривао ђавола из неке жене, молио га је ђаво да му допусти да иде на неку к. у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24).

Због тога не ваља окусити к. пре грожђа, »јер се онда ђаво радује« (СЕЗ, 32, 116). У другим етиолошким скаскама к. је час благословена, час проклета.

У л. не удара гром (»јер ју је Исус благословио, а гром удара само у оно дрво под којим сједи ђаво«, ГЗМ, 6, 1894, 370); због тога, кад грми, људи, нарочито чобани, ките се л.

и СЕЗ, 41, 524 И ЗВВ ‹= Зеітѕцхріфт деѕ Вереінѕ фüр Волкѕкунде› 11, 1901, 1 идд). Њоме се убија ђаво (или бар тера, СЕЗ, 41, № 17; 66), змија (»јер је л.

Ћипико, Иво - Пауци

” — Не хтједе ни мене, опази Илија, — а негда био би ми дао све што има. Ђаво би знао, такови су с малим сви. За најмању, ископали би ти кућу. Неће него на своју!

Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао! Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их!

Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”. —Их! — закликта једно момче. Била је тучна!... —Причај што би!

А Маша, ђаво, једнако га дражи. По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре

„Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос... Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура посве; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави. Ја га стигох.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сви други на овоме свету били су важнији од нас двоје, да би ђаво баш на нас управио своју пажњу. Ја мислим да је он у том тренутку био забављен важнијим послом.

А они су дошли, као да их је сам ђаво изабрао да нас испроба, са својим молећивим погледима, уздрхтали од умора, хладноће и зебње, сироти, утронтани у прње.

се све дешава седмога дана, је ли тај дан уклет, шта ли) отпочињало је да се одвија клупко, да се пређа замршује, ђаво је повукао крајеве и сплео петље; седмога дана све се окренуло тумбе, судбина се уморила од једноличног понављања и

Је ли то ђаво отворио своју смрдљиву чељуст и дунуо на њих, је ли то његов кужни дах њено уздржано и озбиљно лице натерао да се

Руменило на њиховим лицима, ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни ђаво, ко други, од ове млаке моравске воде коју је сунце цели дан грејало, која не расхлађује као она јануарска, него

постали утом трену троглава нека неман коју је против наше воље послала на њих двоје опака сила — судбина, бог или Ђаво, слепа и равнодушна попут ове непогоде. Матија Из мога ока ниједна суза неће канути за Доротејем и Јеленом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ја, збиља, на то немам право, Ал' ви ћете ми дати сад; Моје је право однô ђаво, А обазривост - бол и јад 3а прошлом срећом.

Сад се мучим и пребијам, Ал' се ничем не довијам; Та ту једва ђаво зна, Да одговор прави да!“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У мушкарчићима, знате, ја их много волим, и волела бих мушку децу, али у њима ради сам самати ђаво. Бик трпео и трпео, па одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с

Ал' опет, кад боље проштудираш, жена; боља и од тебе, Мацо, и од сви' вас кол' ко вас је ту Бог ил' ђаво дао. Ниједно дете није родила, а кад умре, ићи ће јој за сандуком фамилија, оха-а, синови, кћери, унуци.

Он је наша крв, наш адет, наша глава и срце. — Бранко се засмеја — глава и срце — смућкани, као код свих нас Срба. Ђаво би нас знао, хоћемо ли то кад поправити. Али то сад не спада на ствар.

А затим, демони нису последњи људи у литератури. Наш народ верује да арханђео има шест крила, а ђаво седам... За писца, ја мислим да је корисније витлати по друштву и авантурама, него седети у соби крај књига.

А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице.

Некада несташан као ђаво, — отац му је морао, по коњски, ћустеком сапињати ноге — касније га је нека велика помирљивост и добра у души смирила

бар да је неки комшилук... Седим синоћ на месечини, и мило ми кад чујем како се кабао код пођонара диже из бунара... ђаво ће знати шта мије... матора, луда..” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ето... то ти је оно: „Ил не да ђаво, ил не да Бог.“ Уместо да смо упали у Бугарску, па их разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилишу, да концентришу,

— Све је приковано, господине капетане... — А ви сте пробали! Ђаво ће вас однети. Ако ли кога ухватим, тај има да лети у море. У другоме ходнику затече Душан једнога свога војника.

Сигурно је негде даље лево. — То ти је, брајко мој, једна планинчина, којој је и ђаво рекао лаку ноћ. На карти је зову Кајмакчалан.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако радостан и дође до првих кућа у селу кад га угледа један од суседа и зајаука: — Склањајте децу, људи! Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе.

Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава! — Ко зна шта би радио бог да ђаво не постоји? — шири Варалица руке, усавршава свој занат. Је ли чудо што му име и границе суседне царевине пређе?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш?

“ Ал̓ говори госпођа Јерина: „Нос̓ те ђаво, Облачићу Раде! И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај-деспотом Вуком“.

Да је коме погледати било кад усједе ђаво на ђавола: горски хајдук на б̓јесна ђогата! Испод ногу камен излијеће, те он туче хане и дућане.

Ко л’ је тебе на ме оправио да ме мучиш са мојијем друштвом? Зар ти мало ћара по крајинам’, но т’ донесе ђаво у планину?

) црнац (црнаца је било у турској војсци пошто су у XВИ веку освојили северну Африку) аратос те било — ђаво те однео арач (харач, ген.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав! Казао сам да се Дунав улива у Јадранско море, а кад учитељ скочи: „Ево ти, вели, Јадранског мора,

— на самом Косову изгинуће четвртина разреда. — Па рачун — подсјети га Јованче. — Иха, нек ђаво израчуна колико ће ту страдати. — А кад почне да испитује природопис?

Само је мало потегнем за језик, а она се растороче. — Је л' таква и твоја Луња? — Их, ђаво је однио, дабогда цркла! — поцрвење Стриц и још јаче натуче шешир. Не могу очима да је видим.

— Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине. Луња се појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе

Ту је још дуго чучао у жабокречини, крстио се и гунђао: — Оче наш, иже јеси, оно је био сам ђаво! Како ли је само наоружан, све звони!

А кубура? Кад она груне, сам би ђаво побјегао. Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали.

Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха. — Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха!

— Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи.

Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе? — Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче.

— Најприје ћу прегледати ивицу Гаја. Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме. Тамо је она дубока јаруга, понор гдје увире поточић, дрекавац, уух!

дрмусања нека коприва стаде да жари Стричево уво, али он је само стискао зубе и јуначки трпио, а у себи је псовао: — Ђаво је појео, тресе ме као да сам врећа, а не покојник! У-ух како пече, као жива ватра.

Посљедњи је био Јованче. Он за собом повуче онај жбун и тако затвори улаз. Ни сам ђаво не би се сјетио да се иза тих сувих грана крије било каква рупа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди. Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља.

Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути. Мана за јело кано киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто

ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ У једно доби свети преподобни Макарије пробаљиваше то, може ли се ђаво спасти, те се врло мољаше Богу за једнога нечиста зла духа да би га опет Бог прихватио себи међу своје добре ангеле.

« А кад поче Макарије на то духа зла навраћати, подруга му се ђаво те му рече: »Охо, луда старчино! Ми ли да се Богу покоримо, који но нисмо ни мало ништа њему скривили, а стурио нас је

И она му се таки обећа јер ће ити за њим куд јој рекне. И то већ њега ђаво распали, не паде му више на ум од жеље да иде се окупати, него таки узе жену за руку и пође натраг дома шњоме на

А град већ гори. И то њих сам ђаво сатана онде доведе, а грађани јоште за њих нит су и чули да ће доћи, нити знаду за њих да су већ под градом.

За живота тога војводе пак и опет ђаво пакосник сваком злу изводац, а добру назубан, кћаше и ту велику да му учини пакост: диже рат голем у оној земљи, те се

Те со тога расуше се и просипаше се кости наше код пакла гинући друг од друга да се ђаво хвали како туштени људски народ погубља с овога и с онога света, с наше међусобне ето злобе и јогунлука непокорна друг

Што је отето то је проклето. Птица не може с једним крилом одлетети у висину. На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач! Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје.

На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач! Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје. Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак. Кад смо сити, можемо постити...

На мејданском харцу не може се нико одмарати. Од туђе хвале и њему је дика. Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ. Празни дошли, празни дома пошли.

Од туђе хвале и њему је дика. Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ. Празни дошли, празни дома пошли. Мотри нашто се крај доконава; а иза зла, свакад се бољем надај.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом. Погледи им се сукобише јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво

Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази.

„Кад је већ“, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!

у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, а камоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...