Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: — Ваистину слово изе, али сирца низе! ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и
95. ЂАВОЛАК: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву реч у свом првом издању Српског рјечника, 1818. 94. СНАШИНА ПЕСМА: Објавио
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Препознаће га по репићу и роговима, одраће му кожу с леђа и вратити га у пакао. Нека неко други иде! Подвуче Ђаволак репић и сакри се у најудаљенији кутак. Али ко је још од Поглавице побегао? — Излази одатле, или ћу ти извући уши!
— Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао. Ђаволак сав претрну, а Поглавица га потапша по образу, па рече: — Ево ти чичак!
— Поглавица се насмеје и махну руком, а Ђаволак искочи на најпрометнију улицу главнога града и баци чичак на првог пролазника. Истога трена овоме ниче репина!
— Ударај! Шта чекаш? — смејали су се и бодрили завађене. »Био је Поглавица у праву!« помисли Ђаволак. »Ни ови Горе нису бољи!« — Данг, банг! — учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао!
»Био је Поглавица у праву!« помисли Ђаволак. »Ни ови Горе нису бољи!« — Данг, банг! — учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао! Већ је сусед на суседа ударао, син на оца, муж на жену!
Већ је сусед на суседа ударао, син на оца, муж на жену! »Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио. Али зато је сусед суседу смишљао како да подметне пожар.
— Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали се. Гле, како је Репати Рогатога зајахао!
— насмеја се Ђаволак. Како су се само људи черупали! Једни другима разбијали носеве и главе! Једва да је у болницама било места за
још више оне без рогова и репова. С радошћу у очима гурали су нове несрећнике под чичак, а Ђаволак се смејао. »Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!
»Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио. Тек ту и тамо по неки ретки пролазник саплитао се о гомиле ђубрета у потрази за храном.
»Ух, како се Поглавица преварио да неко може уништити чаролију!« помисли Ђаволак, кад из једне ниске, рушевне куће изађе девојчица носећи малог брата у наручју. Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза.
Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза. Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу. Смешно поцупкујући, девојчица се с муком пробијала кроз смеће, али није испуштала малишана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
296 КАЛУЂЕР И ДИЈЕТЕ СЕОСКО 297 МЛАДОЖЕЊА И КАЛУЂЕР 298 НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И КУВАР 304 А КИ ЈЕ ВРОГ ПЛОТ
А он њој: — А ја, душе ми, да сам ђаво, најприје бих у тебе улетио. ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
жене утиче опојно, осете одједном неку тајновиту малаксалост и опијеност, ослаби им моћ одбране, врлина им поклекне, ђаволак у њима проради, те ошамућене као рибе исцеђеном дивизмом, падају у његове жудне шаке.