Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо. — Ко? Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
свилен шешир преко десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства! Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...
— Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену. — Иди до ђавола, Персида, откуда ти та ђаволства падају на памет! Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха! О, жено, часни те утук’о!...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест. МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства, јер, ено већ се љути! А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МИЛОШ: Кад јесте, ти онда немаш права више с магарцем располагати. СЕЉАК: На моју душу, децо, маните се ви тог ђаволства. Магарац је мој. СВИ: Није, није! СЕЉАК: Ево му Жиг! ЈАКОВ И ја имам жиг. СЕЉАК: То је на тај начин зло.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства. А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. — Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо....
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен! Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!! Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Некакав Турчин, дошавши у берберницу да се обрије, каже, на питање, да је из Сарајева. Берберин од ђаволства стане хвалити како су Сарајлије сви јунаци, и да се они нигда не даду наквасити, него суву косу брију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Берберин од ђаволства стане хвалити како су Сарајлије сви јунаци, и да се они нигда не даду наквасити, него суву косу брију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
љути се и брине, али се увек и задовољно насмеши кад о Срби може да каже нешто што је на средини између ваљаности и ђаволства.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих