Милићевић, Вук - Беспуће
Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза. И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен. Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.
очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед. И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом, запита, онако немарно, има ли је још много.
Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак. Ручао је заједно с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним
Ви волите ову у вашој кући. И хтједе да му скине руку са себе. Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се она са
ГЛАВА ШЕСТА Једно јесенско послије подне, поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима
Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем. Он се само зачудио. Рекла му је да је добила мјесто. Он јој је честитао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену молитву и освети барјак, па га с благословом предаде Станку Ђаковићу. Онда мене исповједи и причести, а осталу војску само благослови и пошкропи водицом. Опреми' се ја за трен ока.