Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ради како знаш! Капетанова је вазда најстарија на броду! Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био је управо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе дати маха своме кићењу. „Гле овога бана како ми се у лицу намрдио!
Таман кад ђакон хтједе да заусти нешто, Владика се живо обрну пут гомиле и рече ђакону: „Хтио си да речеш: ето их!“ „Ето их, Господару!
Најзад Владика рече ђакону: „Зови их“, а овај викну: „Приступите — грешници!“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под
Владика извади из џепа један кључ, па га даде ђакону, рекавши: „Узми из столића двадесет дуката и подај их овој јадници!... Ајде жено!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу. Бакоња се први разабра.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад служи летургију, Обучен у свиленој, пазлатастој одежди, Што се зове стихар и подир се пише.
Каде дурма откуд капље водена капља, она и тврди камен пробуши. Чије није било, чије ли неће бити... Зар од попа ђакону бити, ја ли од бега субаша?