Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?... Зар, што ја с њима боље, они све гори? — Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дивна је глава оног ђаура Што је на коцу волô погинут Него променит веру Христову. Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да