Употреба речи ђацима у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих претензија и ароганције: са сељацима као са рођеном браћом, а са ђацима су поступали као са сопственом децом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Да, да, баш сасвим тако к’о што изволесте лепо казати. За сада као учитељ ђацима, пастир јарића, к’о што рекосте, а после, ако бог дâ, као парох пастир богобојажљивим овцама.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

познаник, који је некад, као ђак, пре Јуришића, код ње становао па дошао да је види и умешао се сад и он у разговор с ђацима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Остали се опростише с владиком. Духовници отидоше у своје ћелије, десно од мађупнице. Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!

Под прозором чу гласове и ударац сјекира. Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

] Под утицајем илиризма професори »Илири из Србије« читали су, око 1838, својим ђацима у Крагујевцу Гундулића и Качића. Ђорђе Николајевић, у Србско-далматинскомъ магазину за 1838.

Српске школе су тако мало давале ђацима да грађани који су спремали своју децу за трговину и јаван живот морали су слати децу у туђинске, нарочито

« и тако, завршује Рајић о ђацима: »с плачем одлазаше кућама својим, а добро устројени српски Парнас расу се, и красно цветајући врт би уништен«.

Волтêра«, како сам вели. Вујић, прешавши у Србију, 1835. и 1836, са ђацима је у Крагујевцу играо своје комаде, и носио титулу »директор књажевско-србског театра«.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити. Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима. Лежи, па само грокће и чека храну. Тако је напредовало из дана у дан.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Не, ја морам ову сујету одбацити. Шта приноси потписивати се др и др, а овамо погрешке правити, које се и ђацима не могу кроз прсте гледати. ШАЉИВАЦ (врши главом): Ко би се надао овоме, какав сте малопре били?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају, ето, крушака биће читаво лето. Ђацима јављам да имам псето. Чувај се добро, несташна чето! Баштован Крум, Шабачки друм.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица му објасни; рече и колико ће коштати. — Бог с тобом, госпођо, што ће нам то! Кажи ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.

Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује. В Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима. Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.

иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи. Па ето, дође и тај дан!

— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па је онда, братац мој, рађао децу тврдо повезаним књигама, које му је послало министарство за поклањање добрим ђацима; па је онда, братац мој, пред лудима у кафани казао: да је господин министар просвете једна обична професорска

казао: да је господин министар просвете једна обична професорска стеница, и још, брате мој, свађао се са женом пред ђацима, па се жена пред децом пљескала где је стигла, а он јој јавно казао да је она полицијско подсвојче, а та се увреда има

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Е, па липо! Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила.

Испод „буки“: „бес-мрь-ть-нъ.“. Испод „вѣдѣ“: „вь-се-дръ-жи-те-лю“. Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки који је предавао пјевање.

Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, иако му бјеше прва година „скуљења“. Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би

Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. — Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!...

Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. Ђацима и слугама служаше за спрдњу. Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.

Бујас удари петом у врата, која се отворише. Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи. — Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте!

Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити. Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. — Овај је почеја зарана!

— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима. — Ово није могло бити без домаће издаје! Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући.

ноћас... не би... било... липо. Па онда и друге ствари да се што прије сврше. Наредише ђацима да смјеста звоне. Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод.

А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути,

Дај ми, Грго, кафу за стрица! — Сиди ти и пиј своју, а ја ћу однити стрицу! — поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока: — Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који оће да се на причац посвети зар, шта ли?

и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима. То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Георгиус издејствова своје помиловање, врати се у Рим и отвори овде своју школу грчкога језика која се убрзо напуни ђацима из целога света. И наш славни Региомонтанус, каснији бискуп регенсбуршки, беше његов ученик“. „И ја бих то радо био!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Волио сам га. Он ме учио почецима латинскога и спремао за прелазак у гимназију у граду. Причало се међу ђацима да је некад био кавалеријски официр. И мислим да је то било оно што ме у почетку највише к њему привукло.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Учитељи су ми више личили на аустријске жандарме него на наставнике који могу да се допадну ђацима. Њих је више занимало шта ја мислим о цару и какве су моје националистичке идеје.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” У свему овоме има без сумње доста истине: дошавши у Братиславу, млади Змај је онде морао међу српским ђацима још затећи жив култ Павла Поповића Шапчанина, и вероватно му се није могао одупрети. Горњим подацима додајем и следеће.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Оно је онде Ликејон, где он сваког јутра и вечера држи своја предавања, шетајући се по тој својој слушаоници са својим ђацима горе доле.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ. Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте.

— Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.

Учинила је, додуше, част да међу првим ђацима нашег разреда спомене и тебе и мене, наравно после њеног сина — Владимира ни с резервама није метнула међу прве — а

Милан лежи. Његова плућа под једном страховитом инфекцијом, пропадају из минута у минут. Професор је тумачио ђацима тип болести: онај, где болест почиње без јасно обележених симптома и без диагнозе, па одједаред и сви симптоми и јасна

Не може се казати да је с трима другарицама разговарао више но са осталим ђацима, али се може казати да се академцу и асистенту попела слава у главу, и да је највише волео да на ту своју славу

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

гимназије са госпођом личио нам је на 10, не зато што је један била његова омиљена белешка коју је обилато даровао ђацима већ зато што је сув и штркљаст одиста личио на телеграфски дирек.

Од свих тих историјских векова, морамо признати да се нама ђацима необично свиђало преисторијско доба. Нити је било држава, нити владара, нити су се бројале године, нити је било

Сретен је нама ђацима необично импоновао због тога што се професор њиме служио. Изгледао нам је као одистински школски инструмент и на то

Затим се окренуо осталим ђацима: — Пазите добро, глава овога Живка је Сунце и она осветљава и Земљу и Месец. Земља ће, као и досад, бити Сретенова

А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небеских тела кроз васиону.

“ Дакле, кад су те латинске речи толико неупотребљиве, не разумем зашто их учити? Можда само зато да ђацима омрзне тако симпатичан предмет као што је ботаника.

), да твор смрди, да кукавица подмеће јаје, и многе друге корисне ствари. Но тај његов начин опхођења са ђацима имао је и други утицај на нас.

ми били дубоко уверени да овакве речи не могу ништа значити и да су их измислили професори само да би отежали лекцију ђацима. Мора се ипак признати да је било немачких речи које би се и дале научити стога што су врло мудро и практично смишљене.

Зар вам, на пример, извлачење корена не представља већ прву страховиту препону на тој тркачкој стази? Нама бар, ђацима, то извлачење корена била је операција сасвим слична извлачењу кутњака из корена, и то здравога кутњака неспретним.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У кући свог оца, колара, он је на тавану имао читаву малу радионицу у којој је ђацима поправљао ножеве, полупане таблице и кутије од пера, пернице.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности