Матавуљ, Симо - УСКОК
За њом цикну Милица: — Куку, браћо, добро моје! За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере! Кнез се подними на једну руку, а други длан положи на Јанково кољено.
— Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико! Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у
Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?“ — “Мој ђевере, злаћени прстене! Ја се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом дора — да он иде Арапу на
вина, па је носи својему ђеверу, љуби њега у скут и у руку, и пред њим се до земљице клања: „На част теби, мој мили ђевере! На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола“. Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола.
Кад су били гором путујући, стиже урок на коњу ђевојку, па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи
Кад су били преко поља равна, тад говори лијепа ђевојка а на уво свом ручном ђеверу: „Ој ђевере, мој злаћен прстене, које ми је суђен ђувегија?