Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака: — Одјаши коња па ходи у авлију!
врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема. СТОЈША И МЛАДЕН Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад напоље излазиле.
ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху.
Па му да све што је год донео на галији, и да му кћер своју те се ожени њоме. ПЕПЕЉУГА Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви
Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.
Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовим ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној,
Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер.
Кад се и онај везир врати те каже да говедар не да ђевојке док царев син не научи какавгођ занат (само нек је занат), онда царев син зађе по чаршији да гледа какав је занат
калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе бденија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра: онда он отиде у кућу управо царици, па јој
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђечицу,
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђечицу, Ђечица се
крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23.
“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.
“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву.
Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Марко се помоли на авлијска врата и нареди да се момчадији вина изнесе. „Тако, тако, соколови!“ он ће. „Ама камо ђевојке? камо невјесте?... потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Уморила ме леност. 8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду. 9 Питали момци и ђевојке сеоскога кнеза: — Што је најскупље на ономе свијету? — Образ, ко га зна цијенити.
Кад у јесен настане бабје љето, лете по зраку бјели конци, — то је пређа оне ђевојке. 3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити свака брава.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој
“ Кад се и овај везир врати, те каже, да говедар неда ђевојке, док царев син ке научи занат какавгођ (само нек је занат); онда царев син зађе по чаршији, да гледа какав је занат
” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него му рече „Не!
По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад
брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе
браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Кад баба зачу почне га плачући заклињати да се прође те ђевојке казујући му што и оне прве, али он ни ње не шће послушати.
врже, и преплива на сухо, па це упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема. 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА.
Ено ти три сироте ђевојке без оца и мајке у једној кући поземљуши која је на троје раздијељена и пред сваком оплетен ша- | рапод, и свака по
” Зачуди се царев син на оваке одговоре, а највише на ови најпотоње ђевојке и промисли у себе да ће бити срећан и пресрећан ако ову узме, те слими с десне руке прстен и стави јој на руку
” Цар јој се обећа и закуне да не вјенчати никакве ђевојке ако јој добро не узиде они прстен, и ако је не би нашао, да се не ће ни оженити.
Цар по смрти жениној пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пази ме, знаш, много. — Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! — Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! 355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У
Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад
брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе
браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Кад тамо, ал̓ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Путујући тако задуго по свијету, дође у трећу варош. Како уђе у варош, ал̓ ето ти ђевојке па повиче са чардака: — Одјаши коња па ходи у авлију.
Дјевојку вјенча за се, и ако су живи, и данас им је добро. ПЕПЕЉУГА Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви
Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.
Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда, чудећи се његовијем ријечима, прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се
Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну своју кћер.
калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се. Пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра.
Мишљах се куд ћу и како ћу, док угледах једну кућу. Уљегох у њу и нађох двије ђевојке. Једна скочи па ме узе за руку и рече: „Благо мени, ево за ме мужа!“ па онда окрене се мени и рекне: „Чуј!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и попуштања непријатељу одјекнуо је прекорно и честито његов мушки глас: Боље нам је свима изгинути но у Турке давати ђевојке. Он познаје границу на којој се губи част и оправдање живота. Бирати се не може, бољи је гроб од срамоте.
Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема!
Ако ли их прескочити нећеш, нећеш изић ни извест ђевојке“. Опет викну телал по сватов'ма: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да прескочи три коња витеза и
постајало, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под бијелом кулом изишла су два краљева сина, извели су три л'јепе ђевојке, три ђевојке, све три једнолике, и на њима рухо једнолико: или познај које је Роксанда; ако ли се које друге
повика са града Латинче: „Ето, царе, под бијелом кулом изишла су два краљева сина, извели су три л'јепе ђевојке, три ђевојке, све три једнолике, и на њима рухо једнолико: или познај које је Роксанда; ако ли се које друге машиш, нећеш изић ни
рухо једнолико: или познај које је Роксанда; ако ли се које друге машиш, нећеш изић ни изнијет главе, а камоли извести ђевојке! Кад је царе р'јечи разумио, он дозива Тодора везира: „Иди, слуго, те познај ђевојку!
Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и
“ Кад то чуше три л'јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и
Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по блага; наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око себе; ал' ето ти Туркиње ђевојке, покрила се злаћеном марамом.
Када стиже арапске сватове, одмах стаде заметати кавгу и прогонит стражње мимо прве; кад доћера Шарца до ђевојке, он погуби кума и ђевера. Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине!