Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
заповиједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: — Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути? Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита? Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела.
“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140.
143. Ђевојчица пелин бере, перин дивој, Мимоходи дробну ружу, ах јади мој’, “Што, ђевојко, пелин береш, перин дивој, Мимоходиш дробну ружу, ах јади мој’?
“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак сам оба на војску спремила. — Јеси л’ рада, да ти који дође?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... 347 ПАУН И КОЛО 348 КОШНИЦЕ 350 ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... 352 ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ 354 ИИ МАСКЕ 356 А) ВЕРСКЕ (ОБРЕДНЕ) 357 Б) ПОКЛАДНЕ 359 ИИИ ГЛУМА 360 А) СВАТОВСКА 361 Б)
штипкати, па кад и те шале буде доста, игра ће се свршити). ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... (Играчи и играчице — „све мушко па женско“ — направе „шупље“ коло, у чијој средини отпочне да игра лаким потскоцима
) Коло (пева): Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко,
Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај!
Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај!
Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Играчица: Ево ти се нећу дати, ђидијо, ђидијо!
Играчица: Ево ти се нећу дати, ђидијо, ђидијо! — Коло: У мене су врани коњи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко!
Играчица: Ево ти се нећу дати, ђидијо, ђидијо! — Коло: У мене су врани коњи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко!
Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај!
Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај!
Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Бирај момка невјерена, дај ми се, дај!
је стар и са свим глух, те стане пјевати а све штапом врти у наоколо, па овако обучен и преврнувши глас запјева): О ђевојко, ружице, ружице! О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: „Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?” Ђевојка одговори: „Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
заповиједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: — Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути? Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Виђе јунак код воде ђевојку, па је поче богом сестримити: „Богом сестро, лијепа ђевојко, баци мене једну крпу платна, извади ме из воде Марице, честиту ћу тебе оставити“.
Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“.
удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?
“ Рече њојзи Краљевићу Марко: „Посестримо, Туркињо ђевојко, док је мене и на мене главе, не дам тебе црном Арапину! Немој другом казивати за ме, веће кажи цару и царици нек ми
ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с' налијем студене водице!
“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја дурновита: кад одјашем, узјати се не да, већ ми додај воде у маштрави, ја сам јунак врло ожеднио“.
Преклања се дињар Бањанине, пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ђевојко! Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како избавила!
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“.
Још пропишта тридесет робова: „Богом сестро, лијепа ђевојко, пусти и нас данас из тавнице!“ Ал’ говори лијепа ђевојка: „Хајте, робље, на тавничка врата!
Препаде се Црнојевић Иво, те Латинци снаси проговара: „Снахо моја, Латинко ђевојко, немој викат дијете Максима, ели смо му жао учинили, а Максим је хитар кавгаџија, хоће, снахо, заметнути кавгу на
ђевојка, она мисли нико је не слуша, ал’ то Рајко и слуша и гледа, па дозива Маргиту ђевојку: „Селе моја, Маргита ђевојко, немој клети војеводу Рајка! Шта ће коме учинити Рајко? Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?
Докле бјеше војевода Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па ме чекај, Маргита ђевојко, стани мало на Камену Слану, стани мало да ти кажем право све војводе и градове редом.