Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 127) — Гледај коњу је л’ дебела врата, а ђевојци какава јој је мајка. (Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је после тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала
Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане.
Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.
Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам. — Е добро!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ту се змају ражалило, Ђевојци је говорио: “Хол’ ми, душо, вјеру дати, Да ћеш к мене повратит’ се? Пуштићу те твојој мајци.
И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице!
Други јој вели: “Моје је грожђе“. А трећи вели: “Моја је Јана“. 172. Долети соко из Босне, Ђевојци паде на раме, Питала га је ђевојка: “Соколе сиви пернати! Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?
Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу! Ласно ти је пландовати овци А јањцима играт’ на ливади!
Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!
Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема. 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ Боље да те смрт пријека дигне, Него суза сиромашка стигне.
— Е, куме, ти си се сад кутарисао зла. Сад буди слободан од свега. 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ Момак (ђевојци, која му се неће да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице видим,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си, побратиме!“ — „Ту сам“. „Е добро!
Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима а он легне ничице ђевојци главом на крило, и рече јој да га побиште.
бискати, а Међедовић уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе
па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.
” Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот,
” Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.
зачу и један младић, сиромах но провртан и домишљат, па се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је проси, него само да је види и да је нешто пита. Дошавши у царев двор — шта ћеш да видиш?
куда ћеш? натраг! јере си погинуо.” У то се поврати те к царевој ђевојци која га дочека и рече му: „Јеси ли дошао и ти да ме | просиш за жену?
” Младић кад то чу, нагна се на свакојаке мисли, пак најпослије захвали цару на ђевојци и пође с Богом натраг како је и дошао.
окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала
Царев син по том зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, | којој кратка, којој уска, којој широка, не може ниједној да пристане.
Царица, као свака мати, скочи брже боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си побратиме?” — „Ту сам.” — „Е добро!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А шта синоћ ниси дошла да се тужиш? — Ама да ви'ш навалише на мене те се прво изравнасмо: да до подне данас купи ђевојци папуче, а мени шамију, али превари рђа те ево дођо'. — Па ти га познајеш? — Знам, веле да је добошар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.
Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: — Опет ме нешто овђе уједе. Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у
окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала
Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане.
Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам.
Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и
Сви сватови једну ријеч кажу; сватови се браћа погодише, но имају непогодна друга, а на коњу несретну ђевојку: ђевојци је врло жао дара, а највише од злата кошуље, те привикну из бијела грла по имену дијете Максима.
Кад Илија Мару разумио, не знаде јој друго говорити, већ он скида с себе одијело, па га даје лијепој ђевојци, и даје јој свијетло оружје.
Када Турчин ријеч разумио, машио се руком у џепове, пак извади двадесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти сађеш у кршне Котаре, те се налиј вина и ракије“.
Кад је Туре ријеч саслушало, фатило се руком у џепове, те извади двадесет дуката, па их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти сиђеш тамо у Котаре, те се налиј вина и ракије“.
То Турчину врло мило било, фатио се руком у џепове, па извади тридесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти дођеш у влашке Котаре, па се напиј вина и ракије“.
Како ли се зовеш по имену? Како ли те Турци преварише те свезаше код оружја руке?“ Узе Стојан те он попи вино, па ђевојци бјеше бесједио: „Ко ме виче са тавнице б’јеле?
Не шће Стојан послушат ђевојке, већ од коња добрих одсједоше, па он сједе у зелену траву, а ђевојци у криоце главу, заспа Стојан како јагње лудо, ал’ ђевојка спавати не може.
Кад се прену Јанковић Стојане, он бесједи Туркињи ђевојци: „Што је тебе, Туркиња ђевојко, те прољеваш сузе од очију? Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега? Ил’ његова блага големога?
Када виђе Јанковић Стојане, он говори Туркињи ђевојци: „Нећу, богме, Хајкуна ђевојко, жао су ми Турци учинили, у трави ме пјана притиснули, сад се хоћу дариват са
глава, и увати Мустај-бега Личког, свеза њему руке наопако, и доћера њега до ђевојке, па потеже сабљу оковану, и ђевојци бјеше говорио: „О Хајкуна, сестро Мујагина, ми овако шуре дарујемо!
старац Мустаф’-ага, ниједан је подићи не може; а кад дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци пружи десну руку, ђевојка се и сама подиже, и усједе за њга на ђогата.