Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Доносила би младом човеку новине, или ђеврек, а једанпут нас је све понудила семенкама, па сам после дуго чувао њене две семенке, надајући се да ће из њих једнога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Имало их је десет. Гледа једнога дана ту листу потпоручник Пера, звани „Ђеврек“, и насмеја се. — Бре, бре... шта се измотавају ови лекари.
— Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу. — Не пали то свакоме — добацује потпоручник Пера „Ђеврек“. — Ја те послушах једнога дана, па је из мене сукљао „дампф“ као да сам фабрична сирена... Него смокве и коњак.
Него смокве и коњак. Боже помози! Добио сам фину температуру од тридесет девет са два. А тај исти Пера „Ђеврек“ имао је дужност да „фарба“ официре који долазе са фронта. Било их је лако познати.
Чули сте, и квит! Ја ћу својим примером претходити. Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило.
Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму.
— Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!... А, управник мисли, ја сам жандар. Ха!... Манири позадине..
Сви су они из позадине жандари... шпијуни, сунце им њино. — Господине капетане, треба да легнете — умирује га Пера „Ђеврек“. „Фикус“ забацио руке на леђа, клати се и гледа преко рамена Перу. — Хајде да спавате!
— И ми смо некад били млади, али такве лудорије нисмо чинили. — Мило ми је! — шапуће Пера „Ђеврек“ испод ћебета. — Како, како? — разрогачи очи пуковник.
— Откуда се њих двојица познају? — пита Пера „Ђеврек“. — Капетан Воја је свршио академију у Петрограду. Сигурно су другови из корпуса — објашњавао је Брана.
Сада су у њима официри и војници реконвалесценти српске војске. — Балкански пејзаж — вели иронично Пера „Ђеврек“. Потпоручник Љубиша „Филозоф“ размишља сетно: — Обузима ме нека туга гледајући ове младе Русе.
— Ко неће, убио га бог — препоручује се Пера „Ђеврек“. — Да им покажемо знаменитости Водене... — И наше херојство и јунаштво...
Марамом је брисао зној и дувао преко горње усне, да би се расхладио. — Газда, дај флашу коњака! Пера „Ђеврек“ причао је тада о неком ловцу, који је пошао у лов на лавове. —... Узме га на око, па нишани...