Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она за софром седи десно од ђеде, и у кући се ништа важније не дешава док она не да свој глас, или бар док је ђеда не запита. Она потпуно разуме свој положај и не злоупотребљава га. Нпр.
Она потпуно разуме свој положај и не злоупотребљава га. Нпр. ђеда запита: — Шта велиш, снахо, за Маричићев забран? Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава!
Њих троје се погдешто хотимично склоне да се деца провеселе и људи сербез напуше духана. Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете!
Поче напослетку тражити да се друкчије и боље одева. Арсен, сиромах, каже јој: да ђеда и Радојка купују сву робу и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али она одговори да за
Од детињства научио само слушати. Ни дрва он не уме продати док му код куће не кажу: колико да иште и пошто да дâ. Ђеда, кад Арсен уђе код њега, сеђаше сам у соби. Како ништа друго не може радити — он коми грах.
Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био! — Ђедо, молим ти се, ја..
— Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге! Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш!
образ под ноге! Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш! Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе: — Знам ја то све!
оном... Малко ућута. — Оном... једном.. Зар ти да ми растуриш кућу? Арсен, туњез, скамени се кад чу да ђеда све зна. Глас га издаде: — Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци.
Глас га издаде: — Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко?
— рече Арсен. — А... ти... њу... онако... је ли она теби баш мрска? Арсен се збуни. Хтео би оћутати, ал' ђеда савим упорно гледа правце у очи. — Намћор је! — Знам, знам! Ама ја питам: мариш ли ти за њу? Арсен опет ћути.
— Намћор је! — Знам, знам! Ама ја питам: мариш ли ти за њу? Арсен опет ћути. Хтео би да избегне одговор, ал' и ђеда сасвим упорно гледа у очи и ћути. — Мора бити — рече Арсен — да је Бурмаз здраво мазио! Знаш, јединица му је.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане. — Младо лудо, драги Едо. Дозваће се то памети док мало протабана по свијету.
— Купали смо парипа, друже командиру. — Добро, добро, знам ја то купање. Дедер сад видите је л нешто стигло за ђеда Васу. Дјечаци се јагме ко ће прије до писма. Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар исти излазили, па викнули цијелу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло гледа и мисли, боји се великијех протисли.
(Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише? (Кремен и огњило) 69 — Два се ђеда кроз плотове за бијеле браде вуку? (Гребени за гребенање вуне) 70 — Две се владике вуку за кике?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Баш ни они Хафис, што је у Стамболу књигу учио, не би љепше тумачит умио. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Да ми је ђеда жив, а ти да си педесет година млађа, бих те за њега просио, само да му разјасниш санове...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Имô сам сина. Снажно младо и витко момче кô јела. Није био нимало на ме налик. Бацио се био на ђеда, мога оца, што је у пошљедњој буни у Црним Потоцима погинô.