Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. — А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. — Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. — Да идемо!... Да идемо!...
— рече старац. — Да идемо!... Да идемо!... привикаше неки. — Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... — Ма, луди, мени се зло слути! — Ти си и онако злослут! Остани, па се врати хануми — ми идемо!
Ни сањали нису откуд им опасност долази... Наједаред викну ђедо: — Шта је ово? — Шта? — привикаше са свију страна. — Вода куља!...
Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... — Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. — Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче.
Ту ти тада нема непријатеља... Ту је једна душа и једно срце. Све то осећа, све плаче... Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака. Раном зором све трчи руци њиховој...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био! — Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге! Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде...
Зар ти да ми растуриш кућу? Арсен, туњез, скамени се кад чу да ђеда све зна. Глас га издаде: — Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко?
Ђеда уста и пође на бунар. На прагу, а тек кроз расвитак, опази људску слику. — Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо! Кад ђедо моли да се помирите, а ти окрећеш главу! Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити!
То није лијепо! Кад ђедо моли да се помирите, а ти окрећеш главу! Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити! — На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође!
Крцун, који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио
? — Има то у књигама, ђедо! — рекоше му. — А да ли ће наши бојеви бити у књигама? — запита Мирко. — Ето, Јанко, када те бог послао и кад си
Овај одговори: — Још од какве! Овај је Јанко, ђедо, гроф, а то је више но војвода! Он је по роду мало мањи од Долгоруког. — Лијепо, ваистину! Биће мило владици...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи. — Ђаво га поучио! Јес видио, мој ђедо. Ма станидер, ти! Командир одшепеса иза зградице и дере се у правцу потока, одакле се чују пракљаче периља: —
Јашта него цар, шта ту има да се прича. Душан узима са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас писмо стигло. Ево, ово је све за наше село.
Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону. — Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо. — А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне.
— Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем.
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Јесте ли их, ђецо, наложили, у пријекрст кâ треба метнули? ЂАЦИ Наложили, ђедо, кâ требује, пресули их бијелом шеницом, а залили црвенијем вином.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш свијет на решето! ИГУМАН СТЕФАН Ђе си био данас, аманати, те си дома тако позно дошâ?
ВЛАДИКА ДАНИЛО Не бој ми се, ако Бог да, ђедо! Не мисли се о томе Турцима, зле су мисли и на њих напале. Па и да би дошли и стотина, имам овде десетак ђачади, у
СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем. Кад су прва звона зазвонила, дигâ сам се да идем у цркву, али јеку нечесову чујем, те ја стрчи
Већ за друго и не треба ништа, но понавља оно што ђе чује као једна прекоморска тица. ЂАЧЕ Није, ђедо, тако ми рождества, но некакав покољ те велики; од милине уру сам слушао!
НОВО ЉЕТО ИЗИШЛИ ИЗ ЦРКВЕ, СЈЕДЕ УЗ ОГАЊ, ПА СЕ НЕШТО ИГУМАН ЗАМИСЛИО. ВЛАДИКА ДАНИЛО Нешто си се замислио, ђедо! Али ти се дријемат почело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сунце од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а ђогат му у три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије руке, метнуо их себи у њедарца, озебле му, остале му пусте!
Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и ја одох уз поље Косово.
Док повика остарјели ђедо: „О делијо, мајке не желио! Не носи ми крило позлаћено, а тако те не одбјегло друштво јутрос рано у пољу Косову!
“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено. Опет ђедо јаче подвикује: „О делијо, живота ти твога!
“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило позлаћено. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета!
“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило позлаћено. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета!
Ражљути се остарјели ђедо, па кад викну, као да гром рикну: „Стани, курво, на пољу делијо!“ Па ђогату покупи дизгине, удари му
Док завика остарјели ђедо: „А ти ли си, дијете Секула! Умало ти јунак не погину. Мол' се богу за даиџу свога, ти би јунак јутрос погинуо“.
Прије теби нисам казивао, од срамоте и од јада мога, како ме је ђедо препануо, не знајући ко је ни како је“. Насмија се од Сибиња Јанко: „О, луд ти си, дијете Секула!
Јесам ли ти, болан, говорио да не идеш на стара јунака? Оно није остарјели ђедо, већ је главом Косовац Јоване, ђедо је се кастил начинио, од враштва му ђогат охронуо.
Јесам ли ти, болан, говорио да не идеш на стара јунака? Оно није остарјели ђедо, већ је главом Косовац Јоване, ђедо је се кастил начинио, од враштва му ђогат охронуо.