Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече му један. И почеше улазити у шајке. — Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није! А прећи ћемо. Нигде живе душе!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.
и Радојка купују сву робу и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке
Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.
У Радојке бије ли срце — бије! А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају. Ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку, а нож тури у цагрије.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто Кићун кришом донесе и даде кнезу јабуку, он започе, утањивши гласину: — Ходи мали грдове, ходи к ђеду да се помиримо! На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа. КОЊСКА ИКОНА Несигурна умјетничка срећа, држ овамо—држ онамо, набаци једног дана сликара брадоњу и у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једном мали Станин запита матер: „А мамо, шта ми је био покојни Јанко?“ „Ништа, душо!... Бијаше мио ђеду ти Пеју, а не бјеше нам род.“ „А бјеше ли Његуш?“ „Не — но чојак из свијета!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видим: весô је нешто. — Ево, и ја, Дуле, оживио. Столина мајка умрла, па он дошô свом ђеду да потражи своју старевину. — Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву...