Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под облаке; пријатељу, часа не почаси, но ми прати низ море ђемије, да ми сретеш на мору сватове“.
Угледаше у море ђемије, пријатеље у сретаоштину. Сватови се рахат учинише у широку пољу покрај мора: ко имаше коња од мегдана, окреће га по
Дариваше, пољу испратише, на ђемије води натурише, из ђемија здраво истурише; отидоше здраво и весело. Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се браћа