Црњански, Милош - Сеобе 2
У одступници до Беча, последњи су били Расцијани, а у претходници до Београда, први, они. Под командом аустријских ђенерала, који су имали велике, тророге шешире, украшене нојевим перјем, Расцијани су сачињавали такозвану „мађарску“ коњицу,
Њихова су имена на листи ђенерала Шевича и они су ступили тако рећи као дезертери, у војску Њеног Императорског Величества Елисавете Петровне.
и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали у списак руског ђенерала Шевича и да су затражили апшит из војске, да би се одселили у Росију.
Његово се име налази на списку ђенерала Шевича и однето је у Росију. Не може, вели, њега нико, више, овде, премештати, и то у пехоту. Из коњице у пехоту.
Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји према њима. Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније. Његов братучед Павле већ је на путу.
То је у то време била врло лепа, имућна, чувена девојка за удадбу. А спремљена, као да ће за швапског ђенерала да је удају.
Није ли и Гарсули рекао да списак ђенерала Шевича, у који су се уписали, у Бечу немају? Она је, каже, готова да оде том Венецијану.
Био је послат у Темишвар, да прими транспорт ухапшених сербских официра, који су се били уписали у списак руског ђенерала Шевича, за одселеније у Росију.
Њен муж се, међутим, у Бечу, везао за једног старог ђенерала, који се зове Монтенуово, а који је дрзак према женама и коме смрди из уста.
Како је, из новоуспостављеног пука сирмијских хусара, премештен, у пехоту, и како се уписао на списак ђенерала Шевича, свог рођака, и како ће отићи у Росију.
Ту младу жену био је довео у Варадин, из Темишвара, један од најбољих јахача, међу кирасирима ђенерала Сербелони, капетан Падовани. Мали, црн, мајмунског лика, али зјело богат.
Једино име које су, Исакович, и његови хусари знали, тачно, било је име ђенерала, који је у Сервији командовао, у рату. Они су, и код Прага, полазећи на јуриш, још викали: Серби!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра слатко се смеје, брише очи. — Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! Чамча ћути, па опет настави: — Знаш шта би сад добро било, Софро! — Шта?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је ето Исакович пошао на последњи део пута, до мале варошице Штукштата, на Рајни, где су га већ чекали у логору ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта Јохана Леополда Беренклау, заповедника целокупне претходнице.
Тако се улогори, у ретким шумама, на десној обали Рајне, испод Мајнца и Вормса, војска ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта барона Јохана Леополда Беренклау, страшнога победиоца Баварске, кога Карло Лотариншки одабра,
Најпосле се појави изненада, тресући се на коњу, у пратњи неколико ђенерала, официра и мускетара, и, једва и поздравив Исаковича, нареди да пук вежба.
целу стратегијску замисао Карла Лотариншкога, као, уосталом, чак ни све разлоге рата, он није питао ни за имена ђенерала који су се појављивали и враћали у позадину, ни за имена вароши што су се указивале пред њима, светле, у зори, или
о расподели старешина, о могућим премештајима у друге пукове, које су неки од официра желели, и које је требало, од ђенерала, да измоли, потпуно се успава. Ето, помисли, довољно је одселити се, па да све што остављаш, буде као да није било.
Матавуљ, Симо - УСКОК
четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра са златнијем јакама, међу којима Руси познадоше једног ђенерала. Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата.
Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата. Узесмо педесет топова и силесију кола с храном и џебаном!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше), па све трепљу за мном! Какве госпоје! Шта је ова госпоја Катика, Кристијанова жена!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
свестан да се никад у животу није хвалио у оном смислу, нити каквим било војничким чином и звањем од каплара па све до ђенерала, а још мање да се кадгод, и за више, и већу суму, а камоли за динар и по (што и пре рата није представљало Бог зна
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год. По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на
Кад дођем у штаб, затекнем ђенерала Черњајева љута и забринута. — Где сте ви? Има по сата како вас тражим! — Био сам на вису да посматрам борбу на
Он ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа.
Мени даду десетак коњаника и пошљу ме да их разместим на раскрсницама по селу да ту мотре и свакога који тражи ђенерала одмах к њему упуте.
Кад се вратим натраг у шљивар затекнем ђенерала Черњајева где седи поред велике ватре: наслонио главу на обадве руке а лактове подупро на колена, па се тако греје и
(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте, Блгари јунаци!
Дружина се брзо опреми, упаради се, стаде пред ђенерала; он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде
Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село. Свитало је, пуковник Комаров уседе на коња и позва ме да идем с њим. ВИІІ Житковац, 9 августа у
Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим. С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде.
Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило. Пошто се јутрос с пуковником Комаровом одвојисмо од ђенерала, и у пратњи десет коњаника пођемо друмом уз село, станемо наилазити на одељења војске.
Зар баш сад?... шта би рекли војници?... Комаров не одступаше, он узе ђенерала под руку и продужи своје разлоге: — Наравно — рече Комаров — ако падне Шуматовац то је велико зло, али ако
ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да будем тумач између ђенерала и мајора. — Где сте ви досад?