Црњански, Милош - Сеобе 2
А пролазили су и кроз неке засеоке, где су пси лајали. Божич је причао Исаковичу, како се нада да ће га представити ђенералу Монтенуово, за кога се зна да ће бити царски комесар, идући пут, у Карловцима.
Она је, после повратка у Беч, и поновног ареста свога мужа, имала да трчкара у Нојштат, и ђенералу Монтенуово. Покушавала је да измоли милост, да Божича не одведу у Грац, на Шлосберг. Откуда нема повратка.
А мати јој је била чувена Пољкиња. Њој је Божичка представљена, кад је први пут долазила ђенералу Монтенуово, да тражи милост, за свог мужа.
Тек књиге има да се повежу, у сандуку, и пошаљу оберкоманданту Кијева, његовом високоблагородију ђенералу Ивану Ивановичу Костјурину, који је бог за мисију у Токају – а врло образован човек.
свађе, између Хорвата, Шевича, и Прерадовича, биле су толике, да су биле загорчале живот оберкоманданту Кијева, ђенералу росијском, Ивану Ивановичу Костјурину. Ретко је коју ноћ мирно проспавао.
Костјурин је имао да реши њихово питање армијско. Али није било лако ни артиљеријском ђенералу Ивану Феодоровичу Гљебову, који је имао да решава молбе за насеља.
Па је неко, можда сам Агагијанијан, то, после, пребрисао. Официрима, који су излазили на рапорт, ђенералу, у то време, ни иначе није било лако. За једно дугме, неуглачано довољно, за мало мрља на куртки, ишло се у затвор.
Не имамо тогда что да се шепуримо!“ Тако су Исаковичи, у недељу, пачисту, године 1753, пошли ђенералу Костјурину, у аудијенцију!
Првој су аустријски цареви слали захвалне грамате, јер је помогла ђенералу Пиколоминију, да продре до Скопља, у Турску. Другу су почели, тих дана, да стварају, на ономе, што је Петар био
Официр беше зграбио пиштољ са стола и поче да га пуни, држећи, при том, цев, безбрижно, прво ђенералу у груди, затим Витковичу, најзад себи у главу. Окрете се и опали. Погодио је фигуру.
Виткович је ишао за њим, млатарајући рукама, а Шевич се трудио, услужно, да ђенералу отвори пут, кроз гомилу, која је била збуњена – и да му доведе кола. Са том гомилом одоше и Трифун и Ђурђе.
Павле Исакович писао је, ваљда, и даље своје предлоге, ђенералу Бибикову, како да се његов национ, у Аустрији, ослободи, испод ига паорства.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп. Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто.
новости, спремити се за Беч, спасавати војнике од нове сеобе и одузимања оружја, мислити на децу, ићи брату у Будим, ђенералу у Темишвар, куповати коње, кола, подићи ковачницу у селу, преместити капетана Антоновича, писати исцрпан извештај о
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола! — Попвдопуло — исправи Крцун.
Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.
Не могући у Бечу ништа учинити, пише у Русију, своме пријатељу, њеком ђенералу Зорићу, Србину. Овај га позове к себи. Владика пође и поведе са собом тога Долћија, коме бјеше име Франо.
разгласила, ипак му их стадоше причати, што који: — Кад је оно владика ходио у Котор, на станак бијесном француском ђенералу Мрмоњи, овај га не понуди да сједне, но га дочека оштро и поче с њим бјеседити горопадно!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Око огромне ватре, као ломаче, поседали официри штаба, пију чајеве и угађају ђенералу. — Е, да су урадили као што сте ви предлагали Армији, гос' ђенерале, не би ми сад седели овде...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и француски, носи ђенералу Черњајеву рапорте и примај од њега заповести.
Кад сам синоћ око 11 часова у вече отишао ђенералу Черњајеву на рапорт, затекох га свучена где лешка у кревету, а до њега мали сточић а на столу... ђенералштабна карта и.
Тако је стајала ствар у 3 часа по подне, кад дође војник те ме одазва ђенералу у штаб. Силазећи у варош, видех где један батаљон стајаће војске пређе преко моста на Морави и одмаршира Тешици; за
Војник однеце наредбу, а Комаров стаде писати ђенералу извештај. Стајали смо окренути леђима бојном пољу; почеше да падају око нас куршуми.
Ви то нисте добро прочитали. Није могуће да он тако пише. Покажем ђенералу разговетан потпис, а он се чисто помами. — Пишите повика он гневно — и продиктира ми те на противној страни исте
— Где је ђенерал? — Ту је, шта ће ти? Шта је? — Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже. У тај мах уђе ђенерал у канцеларију.
Он још сеђаше с др. Владаном и Комаровом недалеко од мртвога капетана Живана. Ђенералу су дрхтали образни мишићи, био је јако узбуђен, погледао је у Живана, а очи му се замутиле од суза.
Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао. Он приђе ђенералу и поче га наговарати да је већ крајње време, да он — ђенерал — иде из шанца. (Наравно, др.
На ове исказе један руски официр примети ђенералу Черњајеву, да ли не би добро било да се одмах предузме опширно рекогносцирање у шуматовачкој околини, па ако се покаже
У томе дође мајоп Цт. Велимировић и замоли ме да га пријавим ђенералу. Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да
»Главнокомандујући тимочко-моравске војске, ђен. Черњајев.« Док сам ја тражио хартију да напишем ову кобну наредбу, ђенералу Черњајеву дођоше друге лутке.
— Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч. Разуме се да је за првом чашом дошла друга, трећа, четврта и тако даље; па онда мезе, па
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на испитавање тко су, какве ли су вере и закона кога су.
што се о тому тек не смислимо: да не говорим за кога цара, ама исто једноме повелику овде господину, спахији своме, ђенералу ли, да који пред њега дође што просити се говорећи ш њиме, како скутано стоји!