Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру. И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух.