Употреба речи ђено у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда јошт не виђех!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

Ђе огрезну крвца до кољена, Ту погибе Бановић Страхиња. Милош ти је, госпо, погинуо код Ситнице, код воде студене, ђено млоги Турци изгинули: Милош згуби турског цар-Мурата и Турака дванаест хиљада; бог да прости ко га је родио!

Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се браћа састанула, ђено ће се с јадом растанути, но да видиш јаду започетка: похитао дијете Максиме на његову без

Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се браћа састанула, ђено ће се с јадом растанути, но да видиш јаду започетка: похитао дијете Максиме на његову без биљеге вранцу, и скупио

тугове и везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу Обренбеговићу даде земљу равна Дукађина, ђено роди издобила вина, доста вина, више урметина, доста има бијеле вшенице, — красну земљу, што је љепше нема; а он даде

бијелу кулу, од Стојана узима оружје, па оружје носи у ризницу, а Стојана спусти у тавницу, у дубину триста ендезета, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.

негде (ђегођи је због стиха) ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста ђемија — лађа ђено — где ђердан — огрлица ђерђев, ђерђеф — дрвена справа у коју се, као у оквир, ставља платно на коме се везе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности